Na londonskoj berzi „ICE“ cene gasnih fjučersa u ponedeljak su skočile za 7,5 odsto i dostigle 1.329 dolara za hiljadu kubnih metara, dok je cena gasa na tržištu fjučersa u oktobru ove godine dostigla istorijski maksimum – 1.937 dolara za hiljadu kubnih metara.
„Porast cena je povezan sa naglim povećanjem potražnje za gasom. Pod takvim uslovima, proizvođači nisu uspeli da brzo povećaju proizvodnju i isporuke. Shodno tome, počela je globalna konkurencija za gas, a pre svega za tečni prirodni gas. Ispostavilo se da su potražnja i cene najviše porasle u Aziji i glavne količine tečnog prirodnog gasa su otišle tamo, a Evropa se suočila sa nestašicom goriva“, objasnio je on u intervjuu za Radio Sputnjik.
Prema njegovim rečima, visoke cene gasa odgovaraju dobavljačima, ali ne dugoročno.
„Takve cene su kratkoročno korisne za dobavljače gasa, ali dugoročno nisu baš isplative. Oštar rast cena dovodi do smanjenja potrošnje, a sada je doveo do toga da potrošači počinju da traže druge vrste goriva. Neko već prelazi na ugalj, mazut ili potpuno prestaje sa radom“, konstatovao je Pravosudov.
Ekspert je istakao da bi, dugoročno posmatrano, cene trebalo da padnu i da je sada nivo cena nerealan.
Evropsko tržište gasa poslednjih meseci prilično oscilira: početkom avgusta hartijama od vrednosti za isporuke goriva trgovalo se po ceni od 515 dolara, dok su se do kraja septembra one više nego udvostručile. Nakon što je zabeležen istorijski maksimum od 1.937 dolara za hiljadu kubnih metara, usledio je pad – cene su se manjile skoro za polovinu, na ispod hiljadu dolara.
Stručnjaci povećanje cene gasa pripisuju niskom nivou popunjenosti skladišta gasa, ograničenoj ponudi glavnih dobavljača i velikoj potražnji prirodnog tečnog gasa u Aziji.
Međutim, od 12. novembra ponovo je počeo nagli rast. Za pet trgovačkih dana procenjena cena je skočila za 25 odsto i premašila 1.120 dolara 18. novembra. Povod za novi skok je bila vest o obustavljanju sertifikacije kompanije „Nord strim 2 AG“ kao nezavisnog operatora gasovoda „Severni tok 2“.