„Reznikov je rekao da je ‘veoma optimističan’ u pogledu dobijanja raketa i drugog odbrambenog oružja od Sjedinjenih Američkih Država i drugih zapadnih sponzora nakon pregovora sa saveznicima“, piše list. Istovremeno, ministar nije mogao da potvrdi da li će oružje stići brzo, napominje „Fajnenšel tajms“.
Ranije je portparol Pentagona Džon Kirbi saopštio da će Kijev ove nedelje dobiti malokalibarsko oružje i municiju – poslednju partiju od isporuka vrednih 60 miliona dolara koju je odobrio američki predsednik Džozef Bajden. SAD isporučuju Ukrajini širok spektar oružja i tehnike, uključujući patrolne čamce i protivtenkovske raketne sisteme „Džavelin“.
Nemačka blokira kupovinu smrtonosnog oružja
Ukrajinski ministar optužio je vladu bivše nemačke kancelarke Angele Merkel da je blokirala Kijevu nabavku oružja preko NATO-a, dok stav nove vlade kancelara Olafa Šolca po ovom pitanju još nije jasan.
Prema njegovim rečima, Berlin je prošlog meseca stavio veto na ukrajinsku kupovinu protivsnajperskih sistema i pušaka za uništavanje bespilotnih letelica. Iako se primećuje da je kasnije Nemačka ublažila svoj stav o puškama, priznajući ih kao nesmrtonosno oružje.
Ministar odbrane tvrdi da će Ukrajina tražiti nabavku oružja kroz bilateralne sporazume sa saveznicima, kao što su SAD, Britanija, Litvanija i Francuska.
Strategija NATO-a o Rusiji ne funkcioniše
Komentarišući strategiju NATO-a prema Rusiji, ukrajinski ministar rekao je da ona trenutno ne daje potrebne rezultate.
„Strategija neprovociranja Rusije ne funkcioniše i neće funkcionisati“, rekao je ukrajinski političar. On je dodao da je takva strategija propala 2008. godine, kada je Rusija učestvovala u oružanom sukobu u Južnoj Osetiji nakon što su Nemačka i Francuska blokirale ulazak Gruzije u NATO.
S tim u vezi, Reznikov je nazvao odluku nemačkih vlasti da odbiju da isporučuju oružje Ukrajini greškom.
„Oni (Nemačka) nastavljaju da grade gasovod ‘Severni tok 2’ i istovremeno nam blokiraju isporuku odbrambenog oružja. To je veoma nepravedno“, konstatovao je on.
Ukrajinske vlasti su u aprilu 2014. godine pokrenule vojnu operaciju protiv Donjecke i Luganske Narodne Republike koje su proglasile nezavisnost nakon državnog prevrata u Ukrajini u februaru 2014. Kijev ne priznaje DNR i LNR i smatra teritorije ovih dveju republika okupiranim, a ustaničke snage terorističkim.
Pitanje rešavanja situacije u Donbasu razmatra se, između ostalog, i na sastancima kontakt grupe u Minsku, koja je od septembra 2014. godine usvojila tri dokumenta koji regulišu korake za deeskalaciju sukoba. Međutim, i nakon sporazuma o primirju između sukobljenih i dalje dolazi do razmene vatre.
Sredinom novembra portparol Kremlja Dmitrij Peskov je primetio da „zemlje NATO-a treba da prestanu da pumpaju Ukrajinu savremenim naoružanjem, inspirišući tako Ukrajinu na sumanute postupke“ – pokušaj da se sopstveni problemi reše vojnim putem. Početkom decembra, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov istakao je da pumpanje oružja u Ukrajinu podstiče raspoloženje Kijeva da sabotira Minske sporazume o Donbasu i vojno rešenje sukoba.
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije isticalo je da je Kijev poslao polovinu pripadnika Oružanih snaga Ukrajine u Donbas. Moskva je izražavala zabrinutost zbog prebacivanja vojne tehnike zemalja NATO-a na ruske granice i povećanja broja zapadnih instruktora u Donbasu. Zapadne zemlje nastavljaju da pružaju vojnu podršku Ukrajini, uključujući i snabdevanje oružjem koje se koristi u Donbasu.