Mesto za izgradnju budućeg manastira u Sankt Peterburgu izabrao je lično Petar Veliki 1710, sedam godina nakon osnivanja grada. Mesto nije izabrano slučajno, jer se verovalo da se upravo tu, na ušću Crne reke — danas Manastirke — u Nevu, 15. jula 1240. godine odigrala pobedonosna bitka kneza Aleksandra Nevskog sa Šveđanima.
Lavra je manastir od posebnog istorijskog i duhovnog značaja, a u celoj Rusiji postoji još samo jedan takav manastir — Trojice-Sergijeva lavra u Sergijevom posadu nedaleko od Moskve.
Prva drvena Blagoveštenska crkva ovde se pojavila 7. aprila 1713. godine po novom kalendaru i to je datum koji se uzima za osnivanje manastira, da bi potom kamena crkva bila građena u periodu od 1717. do 1724. godine. U kripti crkve su grobnice mnogih članova carske porodice, diplomata i vojskovođa.
Lavra Aleksandra Nevskog
© Sputnik / Olivera Ikodinović
Ovde je sahranjen i legendarni Aleksandar Suvorov, jedan od najvećih vojskovođa 18. veka, koji nije izgubio nijednu od 60 bitaka, zbog čega je postao simbol junaštva i pobede u ruskoj istoriji.
Legenda kaže da je Suvorova, koji je sahranjen u maju 1800. godine, na večni počinak ispratio veliki broj građana i da je postojala bojazan da pogrebna kola neće moći da prođu kroz kapiju, ali da je jedan od veterana koji je ratovao sa Suvorovom uzviknuo: „Ne bojte se, proći će! On je svuda prolazio!“ I prošao je.
Danas ovde stoji ploča sa natpisom: „Ovde leži Suvorov“. Kažu da je taj epitaf izabrao sam vojskovođa.
Od poznatih Srba ovde je sahranjen i vojni gubernator Sankt Peterburga, general Mihailo Miloradović, poreklom Hercegovac, koji se istakao u Napoleonovim ratovima i koji je važio za omiljenog učenika velikog Suvorova. Ubijen je 26. decembra 1825. godine tokom čuvenog ustanka dekabrista na Senatskom trgu u Sankt Peterburgu, pokušavajući da smiri pobunjene plemiće.
Ovde počiva i grof Sava Vladislavić, jedan od najuticajnijih Srba 18. veka, diplomata i savetnik ruskog cara Petra Prvog. Razgraničio je Rusiju i Kinu, osnovao rusku obaveštajnu službu, a bio je i utemeljivač srpsko-ruskih odnosa. Umro je 1738. u Sankt Peterburgu.
Ovde su sahranjena i dvojica velikih boraca za spasenje pravoslavlja i za spasenje jedinstva srpske Crkve — poslednji srpski patrijarh iz vremena turske vladavine Vasilije Jovanović-Brkić i vladika i mitropolit cetinjski Vasilije Petrović Njegoš, pisac prve domaće istorije Crne Gore.
U kripti crkve su grobnice mnogih članova carske porodice, diplomata i vojskovođa.
© Sputnik / Olivera Ikodinović
Obojica su polagala nadu da će se jednog dana srpski narod i ostali pravoslavni balkanski narodi uz pomoć Rusije osloboditi teškog turskog jarma, što se i dogodilo, a patrijarh srpski, kad je bio proteran i lišen prestola, tražio je pomoć od Rusije da obnovi Srpsku patrijaršiju i da se vrati svojoj pastvi, ali nažalost, to nije dočekao, pošto je preminuo u Sankt Peterburgu.
Lavra Aleksandra Nevskog nije izgubila svoju duhovnu ulogu uprkos progonu i zatvaranju u sovjetsko doba, pa i danas funkcioniše kao muški manastir. Kakva je njena sudbina, saznajte u novoj epizodi „Moje Rusije“.
Novinarka Sputnjika Olivera Ikodinović u video-blogu „Moja Rusija“ vodi vas svake druge nedelje na vama poznata, ali i skrivena mesta Moskve i Rusije. Zavirite sa nama u različite kutke Rusije i njene prestonice, upoznajte njihove lepote i tradiciju i osetite duh zemlje i dušu Rusa.
Sve emisije „Moja Rusija“ možete pogledati OVDE.