Kolumnista agencije Oleg Krivošapov podseća da je ruski predsednik Vladimir Putin naložio vladi da do 1. marta 2022. godine razradi pitanje sprovođenja eksperimenta sa snabdevanjem Evrope prirodnim gasom „Rosnjefta“. Kompanija je ranije izrazila spremnost da izvozi do 10 milijardi kubnih metara tog energenta u evropske zemlje.
Duga istorija
Interesovanje državne naftne kompanije za snabdevanje prirodnim gasom u inostranstvu ima prilično dugu istoriju, piše agencija.
„Prajm“ podseća da se u maju 2016. godine pojavila informacija da je „Rosnjeft“ navodno bio blizu sporazuma sa „Gasprom eksportom“, nakon čega je očekivao da će potpisati ugovor sa britanskom kompanijom „BP“ o transportu kroz gasovod „Interkonektor“, koji povezuje kontinentalnu Evropu sa Velikom Britanijom. Međutim, tada je „Gasprom eksport“ demantovao navode o pregovorima sa „Rosnjeftom“, a stručna zajednica je dovela u pitanje samu ideju o isporukama preko „Interkonektora“ iz Rusije u EU.
U februaru ove godine je saopšteno da su tri projekta za proizvodnju tečnog prirodnog gasa u Rusiji, koje „Rosnjeft“ može da realizuje, uneta u nacrt dugoročnog programa za razvoj te proizvodnje do 2035. godine sa maksimalnom godišnjom proizvodnjom od 95 miliona tona.
S tim u vezi, glavni izvršni direktor „Rosnjefta“ Igor Sečin je početkom oktobra izjavio na sastanku o energetskom razvoju uz učešće ruskog predsednika da će pilot projekat državne kompanije za izvoz 10 milijardi kubnih metara gasa doprineti stabilizaciji situacije na evropskom tržištu.
Ambicije i perspektive
Sa svoje strane, analitičar Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost (FNEB) Igor Juškov podseća da je sada izvoz gasa iz Rusije legitimno dodeljen „Gaspromu“.
Međutim, kako kaže, „Rosnjeft“ zaista odavno nastoji da učestvuje u isporukama Evropi koje mogu da donesu značajne prihode, posebno u trenutnoj situaciji na evropskom tržištu prirodnog gasa.
„Logika je u tome što je britanska kompanija 'BP' obećala 'Rosnjeftu' da će od njega kupovati najmanje 10 milijardi kubnih metara gasa godišnje ako ruska kompanija dobije dozvolu za izvoz u Evropu. I 'Rosnjeft' je preduzeo odgovarajuće pokušaje. Međutim, 'Gasprom' je uspeo da dokaže da strukture 'BP', koje su spremne da kupuju gas od 'Rosnjefta', već kupuju iste te partije od 'Gasprom eksporta' i da ukupan obim isporuka iz Rusije tako neće rasti“, objašnjava ekspert.
S tim u vezi, agencija navodi da je sada problem drugačiji jer je Evropa spremna da poveća kupovinu gasa, ali da se postavlja pitanje kako će dobiti dodatni obim.
U skladu sa zahtevima trećeg energetskog paketa EU, „Severni tok 2“, preko kojeg je trebalo da isporučuje gas „Rosnjefta“, ne može da bude popunjen više od 50 odsto ni nakon pokretanja, podseća Juškov.
„'Rosnjeft' predlaže da se tim količinama doda još 10 milijardi kubnih metara gasa, koji bi, sa svoje strane, omogućio da se poveća stvarni izvoz kroz novi gasovod, uzimajući u obzir i evropsko zakonodavstvo i legitimne interese 'Gasproma'“, istakao je stručnjak.
On dodaje da će u tom slučaju kompanije moći da zaobiđu zahtev trećeg energetskog paketa za ograničenje od 50 odsto, pošto „Gasprom“ više neće biti monopolski snabdevač za „Severni tok 2“.
Nerešeno pitanje
Međutim, „Prajm“ ocenjuje da je prerano reći da je to pitanje rešeno. Eksperti primećuju delikatnost tog pitanja s obzirom na interese „Gasproma“, a takođe ne očekuju brzo rešavanje nastale situacije, uzimajući u obzir sve ambicije „Rosnjefta“.
„Zaista se odavno diskutuje o temi da 'Rosnjeft' dobije pristup izvoznoj 'cevi'i ona je izuzetno osetljiva za 'Gasprom', izjavio je direktor grupe za prirodne resurse i robu agencije „Fič“ Dmitrij Marinčenko.
Pored toga, čak i u slučaju da se donese takva odluka, sva neophodna odobrenja će potrajati i teško da će „Rosnjeft“ početi isporuke pre kraja grejne sezone, smatra ekspert.
„Stoga je malo verovatno da će to rešiti problem sa trenutnim deficitom na evropskom tržištu, zaključuje Marinčenko i dodaje da bi pristup „Rosnjefta“ izvoznoj „crvi“ mogao bi da pomogne Rusiji da poveća isporuke Evropi za otprilike dva do tri odsto.
On smatra da bi šema agencijskog sporazuma, prema kojoj „Gasprom“ dobija malu maržu, a stvarni dobavljač je „Rosnjeft“, verovatno bila manje bolna za „Gasprom“, ali da je nejasno da li će u potpunosti zadovoljiti evropske regulatore i povećati pumpanje kroz „Severni tok 2”.
Šanse „Rosnjefta“ veće nego ikada
Viši analitičar „BCS Global Markets“ Ronald Smit smatra da su „šanse 'Rosnjefta' da konačno dobije pristup 'Gaspromovim' izvoznim cevovodima sada veće nego ikada pre“.
Kako kaže, pristup isporukama na osnovu agencijskog sporazuma sa „Gaspromom“, koji je „Rosnjeft“ predložio vladi u avgustu, znači da će sa tehničke tačke gledišta „Gasprom“ nastaviti sa izvozom, a da će u nekom trenutku, već u Evropi, obimi gasa postati vlasništvo „Rosnjefta“ i „BP“.
Njegov zaključak je da je „Rosnjeft“ ima „dobre mogućnosti na papiru, ali da je prva isporuka, čak i u najboljem scenariju, pitanje nekoliko godina“.