Zelena opasnost iz Berlina: Šta donosi nova nemačka vlada? /video/

Dan pre nego što će dosadašnja kancelarka Angela Merkel u Berlinu biti ispraćena u penziju, uz večernju ceremoniju vojničkog marša s upaljenim bakljama koji izaziva neprijatna podsećanja, tri partije nove većine u Bundestagu — socijaldemokrate (SPD), liberali (FDP) i Zeleni, takozvana „semafor koalicija“ zbog crvenih, žutih i zelenih partijskih boja svojih članica — prošle nedelje usaglasile su koalicioni sporazum i raspodelile funkcije u vladi, na čijem će čelu biti SPD-ov kancelarski kandidat Olaf Šolc.

„Olaf Šolc donosi vetrove promene u Nemačku“, bombastično u uredničkom komentaru ocenjuje „Fajnenšel tajms“ i najavljuje „značajnu promenu u političkom pravcu najveće ekonomije Evrope... Glad tri partije za dubokim promenama mnogo je više od puke retorike... Ono što se događa u Nemačkoj, može da bude ništa manje nego kraj politike 20. veka“.

„Novi početak Nemačke“, uverava i Joška Fišer koji je na čelu Zelenih proveo skoro 20 godina. „Nemačkoj je bio potreban raskid s prošlošću — novi početak... Do kraja tekuće decenije, Nemačka i Evropa živeće u potpuno novoj realnosti. Buduća vlada biće merena po tome kako je sprovela tranziciju zemlje kroz ovo vreme promene“, dodaje uz dozu opreza. Za razliku od bivšeg belgijskog premijera Gija Ferhofštata koji s portala „Politiko“, bezmalo, uzvikuje: „Nemačka najzad ima vladu koja je spremna da vodi Evropu... Kočnica Merkelove koja je zadržavala napredak je konačno nestala... Problemi realnog sveta nisu postali ništa manji. Ali možda, napokon, najveća slabost Evrope više neće biti političari koji je predvode.“

Razloge za ovoliki avansni optimizam Ferhofštat pronalazi u koalicionom sporazumu, dokumentu od 177 strana čiji je deklarisani cilj „suverena Evropska unija kao jači akter u svetu oblikovanom nesigurnošću i suprotstavljenim političkim sistemima“, uz iskazanu nameru da se EU „dalje razvije u federalnu evropsku državu“. A to će biti učinjeno i kroz „upotrebu Člana 7 Lisabonskog ugovora, kojim mogu da se suspenduju glasačka prava onih vlada koje krše vrednosti Evropske unije“.

„Spoljnopolitički stavovi Zelenih i liberala uočljivi su u programu čiji je ton u odnosu na Rusiju, Kinu i vladavinu prava oštriji nego što je ostatak Evrope naučio da očekuje od Berlina pod Merkelovom“, ističe i „Fajnenšel tajms“ i obrazlaže: „Zeleni zahtevaju temeljno preispitivanje nemačke spoljne politike... Po prvi put za 16 godina Zeleni će preuzeti kontrolu nad Ministarstvom spoljnih poslova i odnosi sa Kinom i Rusijom naročito bi mogli da naiđu na poteškoće. Analena Berbok, koliderka Zelenih, snažno se zalaže za spoljnu politiku ’zasnovanu na ljudskim pravima i vrednostima‘, a Zeleni su optuživali Merkelovu da je komercijalne interese Nemačke stavila ispred odbrane zapadnih vrednosti, kao što su vladavina prava i demokratija... Ključno je što koalicioni sporazum kaže da će Nemačka blisko koordinisati svoju kinesku politiku sa SAD“, a u politici prema Rusiji „rukovodiće se interesima istočnoevropskih suseda i uzimaće u obzir pretnje s kojima su oni suočeni iz Rusije“.

Ipak, dodaje londonski list, „pitanje je koliko će moćno biti ministarstvo Analene Berbok u sistemu u kome kancelar teži da ima konačnu reč o spoljnoj politici. Ovo je oštar kontrast u odnosu na dane Joške Fišera, jedinog Zelenog do sada na čelu Ministarstva spoljnih poslova, koji je ostao čuven po podršci nemačkom vojnom angažovanju u ratu na Kosovu“.

A nemački nedeljnik „Špigl“ ovom će pitanju — da li će Analena Berbok biti moćna kao što je bio Joška Fišer — s tim u vezi dodati i sopstveno: „Koliko je stabilna nova nemačka koalicija?“ „Prve pukotine u Berlinu postaju vidljive“, piše „Špigl“, navodi da su „Zeleni i SPD delovali kao savršeni partneri poslednji put kada su vladali zajedno“ — onomad kada su nas bombardovali — ali ovog puta, otkriva vodeći nemački nedeljnik detalje tajnih koalicionih pregovora, Zeleni štrče u odnosu na preostala dva partnera, SPD i FDP, „i to nije idealno za stabilnost dolazeće vlade“.

Koliko će stabilna biti dolazeća vlast u Nemačkoj? Kakav će stav ona zauzeti prema Rusiji, Kini, Sjedinjenim Državama i svojim EU partnerima? I šta će to doneti nama na Zapadnom Balkanu?

Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ razgovarali nekadašnji dopisnik „Politike“ iz Nemačke Miroslav Stojanović i novinar iz Londona Siniša Ljepojević.

Zapadni mediji glavnog toka listom su s oduševljenjem i velikim nadama dočekali novu nemačku vladu. Zaslužno za to je, objašnjava Siniša Ljepojević, „učešće Zelenih u novoj vladi. Ova stranka je najbliža evroatlantskom establišmentu i očekuje se da će biti veoma agresivna u svojoj proameričkoj politici“.

Pitanje je, ipak, u kojoj će meri Zeleni uspeti da svoju agendu nametnu ostalim koalicionim partnerima, jer, kako piše „Špigl“, „svi su mislili da Nemačka dobija vladu SPD-a i Zelenih s malo liberalizma slobodnog tržišta iz FDP-a, ubačenog radi dobre mere. Umesto toga, čini se da je Nemačka dobila savez SPD-a i FDP-a s nijansom Zelenog“.

„Mnogi analitičari ocenjuju da je koalicioni sporazum obojen žutim, bojom liberala“, ukazuje Miroslav Stojanović. „Ova vlada predstavlja svojevrsni eksperiment, jer u svojoj posleratnoj istoriji Nemačka na vlasti nije imala ovakav trijumvirat, zbog čega mnogi strahuju od političke nestabilnosti iz vremena Vajmarske republike. Tim pre što je reč o, ideološki, trima veoma različitim partijama. S druge strane, novi kancelar Olaf Šolc do sada se pokazao kao majstor kompromisa. Bez obzira na sporazum, međutim, varničenja unutar vlade su neminovna — već i stoga što će liberali kontrolisati finansije, a Zeleni bez novca svoju agendu ne mogu da sprovedu.“

Stabilnosti nemačke vlade, pritom, nimalo neće doprineti insistiranje Zelenih na suspenziji gasovoda „Severni tok 2“ i na zaoštravanju odnosa sa Kinom.

„Nemačkoj industriji je ’Severni tok 2‘ neophodan, tim više što se nuklearne elektrane postepeno skidaju s mreže nakon nesreće u Fukušimi 2011. godine. A Analena Berbok je uprkos tome do sada bila zagovornik američke politike prekidanja energetskih veza s Rusijom. Ipak, onog časa kad dođete na mesto ministra, počinje da preovlađuje realpolitika... A pitanje je i koliko će prostora Olaf Šolc ostaviti Analeni Berbok da samostalno formuliše nemačku spoljnu politiku,“ napominje Miroslav Stojanović.

„Oštrija će biti retorika od samih postupaka“, predviđa Siniša Ljepojević. „Naime, zbog međusobne zavisnosti nemoguće je prekinuti odnose Nemačke s Rusijom i Kinom. Bez Kine Nemačka ne može da se digitalizuje, budući da se u telekomunikacionoj tehnologiji, u kojoj je neobjašnjivo zaostala, ona u potpunosti oslanja na Kinu. A treba imati u vidu i da američki pokušaji blokiranja ’Severnog toka 2‘ zapravo nisu toliko usmereni protiv Rusije, koliko, pre svega, protiv Nemačke, jer se time ometa dalji ekonomski razvoj same Nemačke, a ne Rusije... I to dodatno doprinosi utisku da nemačka vlast ipak stupa ka jednoj ozbiljnoj političkoj krizi i da Nemačka, kao najmoćnija zemlja Evrope, ulazi u period nestabilnosti,“ zaključuje Siniša Ljepojević.