Vašington želi da sudi 50-godišnjem državljaninu Australije zbog objavljivanja poverljivih vojnih dokumenata u vezi sa američkim ratovima u Avganistanu i Iraku.
Međutim, sudija britanskog nižeg suda blokirao je ekstradiciju u januaru, ocenivši da bi on u američkom pravosudnom sistemu bio u opasnosti od samoubistva.
Advokati američke vlade su, međutim, u oktobru tvrdili da sudija nije dao dovoljan značaj svedočenju drugih veštaka o Asanžovom mentalnom stanju. Takođe su pokušali da uvere sud da on neće biti držan u kaznenoj izolaciji u federalnom zatvoru Supermak, kao i da će dobiti odgovarajući tretman.
Međutim, Asanžovi advokati su nastavili da upozoravaju da postoji rizik od samoubistva ako on bude pritvoren u Americi, a izrazili su i zabrinutost u vezi sa "pouzdanošću“ američkih garancija.
Verovatno ni današnja presuda neće okončati epsku pravnu sagu, pošto strana koja je izgubila može podneti žalbu Vrhovnom sudu Velike Britanije.
Američki tužioci podigli su optužnicu protiv Asanža po 17 tačaka za špijunažu, kao i za zloupotrebu računara zbog objavljivanja više hiljada procurelih vojnih i diplomatskih dokumenata. Optužbe predviđaju maksimalnu kaznu od 175 godina zatvora.
Asanžovi advokati tvrde da je on delovao kao novinar i da ima pravo na zaštitu slobode govora u skladu sa prvim amandmanom, a u vezi sa objavljivanjem dokumenata koji su razotkrili zločine američke vojske u Iraku i Avganistanu.
Asanž (50) je u zatvoru otkako je uhapšen u aprilu 2019. godine. Pre toga, proveo je sedam godina u ambasadi Ekvadoru u Londonu, gde je pobegao 2012. godine kako bi izbegao izručenje Švedskoj gde je trebalo da se suoči sa optužbama za silovanje i seksualni napad.
Švedska je odustala od istrage o seksualnim zločinima u novembru 2019. godine, jer je prošlo toliko vremena, ali Asanž je ostao u zatvoru.
Sudija koji je blokirao ekstradiciju u januaru naredio je da on mora da ostane u pritvoru tokom svake žalbe SAD, navodeći da bi australijski državljanin mogao pobeći ako bude oslobođen.