SVET

Američka poruka svetu: Demokrata je onaj koga mi postavimo, a ne koga narod izabere

Bajdenov „Samit za demokratiju“ je sve samo ne demokratski i predstavlja propagandno sredstvo Vašingtona kojim se pokušava dati legitimitet ponovnom mešanju SAD u unutrašnje odnose drugih država, kaže politikolog Aleksandar Pavić.
Sputnik
Sporni su, kaže Pavić, i mnogi učesnici tog skupa pa je tako poziv na samit dobio samoproglašeni predsednik Venecuele Huan Gvaido i predsednica samoproglašenog Kosova Vjosa Osmani, ali ne i, recimo, mađarski premijer Viktor Orban, što je još jedan dokaz američkog licemerja.
„Po američkoj definiciji demokratije neko ko nije izabran od strane naroda već je instaliran od strane Zapada kao Gvaido u Venecueli - jeste demokrata, dok Viktor Orban koji je dobio ubedljivu većinu u Mađarskoj na glasanju koje niko nije osporio čak ni u Evropskoj uniji - nije demokrata. To pokazuje da oni mogu bilo koga proglasiti demokratom, pa tako Bajden može i svog psa da proglasi za demokratu, kao što je Kaligula svog konja proglasio za senatora“, ironično primećuje politikolog.

Demokratija po američkom aršinu

Dvodnevni virtuelni „Samit za demokratiju“ američki predsednik Džozef Bajden najavio je još u februaru u svom govoru o spoljnopolitičkim ciljevima SAD, a okupio je lidere vlada, civilnog društva i privatnog sektora iz 110 zemalja.
Ovaj skup, na koji nisu bile pozvane Rusija i Kina, usmeren je, kako su naveli iz Bele kuće, na izazove i mogućnosti sa kojima se suočavaju demokratije i na pružanje platforme liderima da preuzmu pojedinačne i kolektivne obaveze u odbrani demokratije i ljudskih prava u zemlji i inostranstvu.
Prema Pavićevim rečima, zabrinjavajuće je da je Bajden ovom prilikom najavio takozvanu predsedničku inicijativu za „obnovu demokratije“, za koju će od Kongresa tražiti podršku od gotovo pola milijarde dolara.
„To će praktično značiti da će biti ozakonjeno američko mešanje u politički život, izborne procese, medije, internet i društvene mreže širom sveta, odnosno svuda gde Sjedinjene Države smatraju da je ugrožena demokratija, u skladu sa tim kako je oni definišu“, ukazuje naš sagovornik.
U isto vreme, dodaje politikolog, ovaj potez je uperen i protiv poretka Ujedinjenih nacija jer se činjenicom da će ovo biti korišćeno kao sredstvo obuzdavanja Rusije i Kine, suštinski stvara jedan novi blokovski sistem u svetu.
U tom smislu se, kako napominje, može reći da je sve ovo predstavlja, na neki način, ponavljanje istorije, jer Amerika radi nešto slično onome što su činili boljševici kada su došli na vlast u Rusiji.
„Oni su kao jedan od svojih prvih ciljeva postavili širenje svoje revolucije u svetu, što je i dovelo do Hladnog rata, a novi revolucionarni centar je sada Vašington koji će širiti svoj „demokratski“ sistem. Tako sada imamo „Hladni rat 2.0“, kako se to moderno kaže, s tim što na jednoj strani imamo demokratije po definiciji Vašingtona, a sa druge imamo „autokratije“ predvođene Rusijom i Kinom koje je „legitimno“ rušiti potpuno zanemarujući međunarodni pravni poredak i Povelju UN“, smatra Pavić.
"Samit za demokratiju" američkog predsednika Bajdena okupio je lidere vlada, predstavnike civilnog društva i privatnog sektora iz 110 zemalja.

Legitimitet za „demokratske intervencije“

Jasno je, kako kaže, da će Amerika i ubuduće proizvoljno određivati ko je u svetu demokrata, a ko ne, koristeći pritom sva raspoloživa sredstva kako bi to legalizovali.
„Ovog puta možda neće biti vojne humanitarne intervencije, nego vojne demokratske intervencije, ali cilj je apsolutno isti – da se instaliraju režimi koji su po volji Vašingtona ili da se ogromnim novcem iz inostranstva podrže opozicione snage u drugim državama i time potpuno poremeti politički i izborni proces, da bi se nametnula američka vizija demokratije oličena u Gvaidu i takozvanoj predsednici takozvanog Kosova“, upozorava sagovornik Sputnjika.
Ipak, zaključuje Aleksandar Pavić, ovaj američki potez zbijanja redova danas je mnogo manje opasan nego što bi bio pre trideset godina, jer su Sjedinjene Države u međuvremenu izgubila mnogo od svog kredibiliteta, a u svetu je sve jasnija kontradiktornost između njihovih reči i dela.
Komentar