„Specijalna monitoring misija OEBS registruje da Kijev prebacuje na istok zemlje teško naoružanje, uključujući artiljerijsko naoružanje velikog kalibra i oklopna vozila, a nastavlja se i primena bespilotnih letelica“, navela je Zaharova na redovnom brifingu za novinare.
Zaharova je naglasila da je NATO nastavio da snabdeva Ukrajinu oružjem i Moskvu ta situacija zabrinjava.
„Razvoj događaja u toj zemlji uz podršku NATO koji prosto pumpa oružjem Ukrajinu, koja je u stanju građanskog rata, i dalje zabrinjava. Kijev nagomilava snage na liniji razdvajanja u Donbasu“, upozorila je ona.
Kako je rekla, Moskva je uznemirena informacijama da se u Ukrajini u opticaju nalazi pet miliona komada neregistrovanog naoružanja.
„Imajući u vidu uzavrelu nacionalističku atmosferu zabrinjava informacija Državnog tužilaštva Ukrajine o tome da u zemlji u opticaju ima pet miliona komada neregistrovanog naoružanja“, istakla je ona.
Kijev da ne sabotira Minske sporazume
Zaharova je rekla i da Rusija poziva Kijev da ne sabotira Minske sporazume i da prekine sa masovnim kršenjem ljudskih prava.
„Računamo da će naši zapadni partneri i odgovarajuće međunarodne organizacije podstaći ukrajinske vlasti da ispune te prioritetne zadatke“, zaključila je Zaharova.
EU se priključila militarizaciji Ukrajine
Portparolka ruskog Ministarstva je rekla i da se EU priključila militarizaciji Ukrajine.
„Savet EU je 2. decembra doneo odluku da se na ime vojno-tehničke pomoći Ukrajini izdvoji 31 milion evra. Takva tehnička pomoć ni na koji način ne doprinosi miru u Donbasu. U toj atmosferi pregovori o normalizaciji su praktično u ćorsokaku“, rekla je ona i dodala da su sednice Kontakt grupe i radnih grupa, koje su potom usledile, prošle bez rezultata.
Umesto primene Minskih sporazuma kijevski režim se bavi imitiranjem procesa, izbegava direktan dijalog sa Donjeckom i Luganskom i pokušava da prebaci odgovornost za normalizaciju situacije u Ukrajini na Rusiju koja je samo posrednik, istakla je Zaharova.
Podsetimo, u glavnom gradu Belorusije u februaru 2015. godine potpisan je dokument pod nazivom „Paket mera za realizaciju Minskih sporazuma“, koji se češće naziva „Minski sporazumi“ ili „Minsk 2“, za razliku od Minskog protokola i Minskog memoranduma, potpisanih u septembru 2014. godine.
Sporazum Minsk 2 trebalo bi da doprinese prekidu borbenih dejstava između Ukrajine i nepriznatih republika stvorenih na teritoriji Donjecke i Luganske oblasti i da postavi temelje za mirno političko rešavanje sukoba.