„Sasvim je moguće da dođe do toga. Ako, što bi se reklo, kolege sa druge strane to ne shvate i ako sve nastavi da se odvija kao do sad, po logici razvoja događaja možemo se iznenada probuditi i naći u nečem sličnom. To bi bio opšti neuspeh diplomatije, ali još imamo vremena da pokušamo da se dogovorimo na razumnoj osnovi“, rekao je Rjabkov.
Kako je objasnio, situacija se pogoršala zbog kršenja obaveze sprečavanja vojnih aktivnosti u blizini ruskih granica, što je sada sve više i više primetno.
„Predlažemo razumnu alternativu ovome što se dešava. Pravne garancije mogu biti formulisane na različite načine, ali to bi trebalo da budu garancije u formi ugovora, ne obećanja, niti nekakve reči, sve smo to prošli mnogo puta... Nama, Rusiji su neophodne garancije naše bezbednosti – bezbednosti u globalnom smislu, ne u nekom konkretnom segmentu nego generalno, s obzirom na to da se za nas situacija zaista pogoršala “, istakao je diplomata.
Moskva nikome ne preti, ponovio je Rjabkov, ali upozorava Zapad na posledice njihovih neprijateljskih koraka.
„U američkoj spoljnoj politici nije ostao nijedan instrument protiv Rusije osim ucena, pretnji i sankcija, ali to nije jezik koji razumemo. Moramo da pokažemo čvrstinu, što se sada i dešava“, poručio je ruski diplomata.
Podsetimo, predsednik Rusije Vladimir Putin je 1. decembra predložio da se krene u pregovore oko postizanja pravnih garancija za neširenje NATO-a na istok. Putin je naglasio da je najvažniji zadatak ruske diplomatije: dobijanje pouzdanih i dugoročnih garancija bezbednosti.
Nakon održanog virtuelnog samita predsednika SAD i Rusije, Bela kuća je saopštila da predsednik SAD Džo Bajden nije dao garancije Putinu da će Ukrajina ostati izvan NATO-a.
Karipska kriza (Kubanska raketna kriza) dovela je svet na ivicu nuklearnog rata 1962. godine. Glavni krivac za konflikt, koji bi se završio globalnim i uništenjem SAD i SSSR-a, bilo je stremljenje Vašingtona da postigne apsolutnu dominaciju strateških nuklearnih snaga.