„Isporuke helikoptera, bespilotnih letelica i aviona Ukrajini podstiče ukrajinske vlasti na oštre i opasne korake. Kijev ne izvršava Minske sporazume. Ukrajinske Oružane snage najavljuju početak upotrebe protivtenkovskih raketnih sistema ‘Džavelin’ u Donbasu, koje su isporučile Sjedinjene Američke Države, a takođe upotrebljavaju i izviđačko-udarne bespilotne letelice turske proizvodnje. Kao rezultat toga, pogoršava se ionako napeta situacija na istoku ove zemlje“, objasnio je Gerasimov.
„Međutim, svaka provokacija ukrajinskih vlasti da se problemi Donbasa reše vojnim putem biće sprečena“, istakao je on.
Načelnik Generalštaba je istovremeno primetio da su informacije o navodnoj predstojećoj invaziji Rusije na Ukrajinu laž, a vojne aktivnosti koje se sprovode na nacionalnoj teritoriji ne zahtevaju obaveštavanje.
„Zemlje NATO-a poklanjaju preteranu pažnju kretanju trupa preko teritorije Ruske Federacije. Preraspoređivanje jedinica tokom borbene obuke je rutinska praksa za oružane snage svake države. Vojna aktivnost odvija se na nacionalnoj teritoriji i ne zahteva obaveštavanje. Informacije koje kruže u medijima o navodnoj predstojećoj invaziji Rusije na Ukrajinu su laž“, konstatovao je Gerasimov.
Kako je rekao, zaoštravanje problema bezbednosti u svetu predstavlja ključni faktor koji utiče na razvoj Oružanih snaga Rusije.
„Ukratko ću se zadržati na ključnim aspektima koji određuju aktivnosti oružanih snaga. Osnovni faktor koji utiče na njen pravac je zaoštravanje globalnih i regionalnih bezbednosnih problema“, dodao je Gerasimov.
Prema njegovim rečima, „pre svega, rastu tenzija u svetu doprinose destruktivna spoljna politika niza država, širenje razmera terorizma i radikalnog ekstremizma, kao i kontinuirana svetska ekonomska recesija zbog epidemije virusa korona“.
Povećana vojna aktivnost NATO-a pored ruskih granica
Gerasimov je dodao da je Severnoatlantska alijansa u poslednjih nekoliko godina značajno pojačala svoju vojnu aktivnost u neposrednoj blizini ruskih granica.
„Napetost u Evropi se ne smanjuje. Poslednjih godina vojna aktivnost Severnoatlantske alijanse značajno je porasla. Svake godine se u neposrednoj blizini ruskih granica održava oko 40 velikih vojnih vežbi NATO-a“, istakao je Gerasimov.
On je napomenuo da se tokom vojnih vežbi NATO-a, u kojima učestvuju i vanblokovske zemlje, blizu granica Rusije prebacuje veliki broj trupa, dok deo vojne tehnike ostaje na mestima manevara.
„Ove godine održana je velika vežba ‘Zaštitnik Evrope’ u kojoj su bile uključene ne samo zemlje Alijanse, već i države van bloka – Švedska, Finska i Austrija. Tokom vežbi preraspoređeni su značajni kontingenti trupa do ruskih granica. Vežbe su završene, ali deo tehnike Sjedinjenih Američkih Država ni do dan-danas nije povučen iz Evrope“, naglasio je oficir.
Prema njegovim rečima, „američka strateška avijacija značajno je povećala broj preleta kod ruskih granica, tokom kojih uvežbava lansiranje krstarećih raketa na ciljeve na teritoriji Ruske Federacije“.
Samo u poslednjih mesec dana obavljeno je oko 30 letova, što je dva i po puta više nego u istom periodu prošle godine“, dodao je Gerasimov.
Kijev i zapadne države u poslednje vreme izražavaju zabrinutost zbog navodnog intenziviranja „agresivnih dejstava“ Rusije u blizini granica Ukrajine. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da Rusija premešta trupe unutar svoje teritorije i po sopstvenom nahođenju. Prema njegovim rečima, to nikome ne preti i ne treba nikoga da brine. Moskva je više puta izražavala zabrinutost zbog povećavanja snaga NATO-a u Evropi. Kremlj je isticao da Rusija ni za koga ne predstavlja pretnju, ali da neće zanemarivati dejstva koja su potencijalno opasna po njene interese.
Izjave o „ruskoj pretnji” periodično daju zapadni političari, najčešće iz baltičkih zemalja i Poljske. Rusija je više puta izjavljivala da nikoga ne namerava da napadne, a izjave o „ruskoj agresiji“ koriste se kao izgovor da se što više vojne tehnike NATO-a postavi u blizini ruskih granica.