Prema navodima američke agencije, „zadatak predsednika Bajdena ogleda se u tome da podstakne Kijev da u izvesnoj meri prihvati realno stanje stvari na istoku Ukrajine, ali da se pri tome ne stvori utisak da se radi o ustupku predsedniku Vladimiru Putinu“, navodi se u članku.
Prema mišljenju bivšeg ambasadora Amerike u Ukrajini Stivena Pajfera, Ukrajinu bi mogli da zamole da načini korak u tom pravcu.
On je dodao da bi moglo da bude reči o tome da se Donbasu da kontrola nad zdravstvom, policijom i obrazovanjem.
„Ali ne vidim da će Vašington podsticati Ukrajince na korake koji bi doveli u pitanje suverenitet zemlje i sposobnost vlade da donosi odluke“, dodao je bivši ambasador.
Zakon o specijalnom statusu Donbasa Vrhovna rada je usvojila 2014. godine, ali nije primenjen.
Prema zakonu, specijalni status bi stupio na snagu tek nakon ispunjavanja niza uslova, uključujući povlačenje „ilegalnih formacija“sa te teritorije.
Sukob u Donbasu
Ukrajinske vlasti su u aprilu 2014. godine pokrenule vojnu operaciju protiv Donjecke i Luganske Narodne Republike koje su proglasile nezavisnost nakon državnog prevrata u Ukrajini u februaru 2014. Kijev ne priznaje DNR i LNR i smatra teritorije ovih dveju republika okupiranim, a ustaničke snage terorističkim.
Odnosi Moskve i Kijeva pogoršali su se zbog situacije u Donbasu. Ukrajinske vlasti su ranije više puta optuživale Moskvu za mešanje u unutrašnje stvari zemlje. U januaru 2015. godine Vrhovna rada usvojila je izjavu u kojoj se Rusija naziva „zemljom agresorom“.
Moskva negira optužbe ukrajinske strane i naziva ih neprihvatljivim. Rusija je više puta isticala da nije strana u unutrašnjem ukrajinskom sukobu i da je zainteresovana da Kijev prevaziđe političku i ekonomsku krizu.