„Suštinski razlozi pritiska na Belorusiju povezani su upravo sa Sjedinjenim Američkim Državama. Glavni razlog leži u tome što se ispostavilo da smo mi glavna karika pritiska SAD i NATO-a na Rusiju“, rekao je Lukašenko u intervjuu za turski TV i radio servis „TRT“, prenela je beloruska državna agencija „Belta“.
Prema njegovom mišljenju, tako Amerika i NATO žele da na račun Belorusije u potpunosti zatvore pojas od Baltika do Crnog mora i da formiraju blok sa granicom na istoku kod Smolenska „u cilju daljeg pritiska i napredovanja u Rusiju“.
Lukašenko je podsetio i na prošlogodišnje proteste u Belorusiji nakon predsedničkih izbora.
„Pokušali su da od Belorusije naprave Ukrajinu, što i danas traže od nas... Odgovorio sam im: 'Ne želimo da budemo Ukrajina, naš narod to ne želi i to nikada nećemo biti'. Zato su prošle godine pokušali da nas pretvore u Ukrajinu kroz takozvanu obojenu revoluciju i pobunu“, istakao je beloruski lider.
Nakon toga je, prema rečima Lukašenka, započeo hibridni rat protiv Belorusije.
„Suština tog hibridnog rata je u pritisku i napadima na Belorusiju u različitim pravcima i različitim intenzitetom. To se manifestuje pritiskom putem medija, diplomatskih, političkih linija. Prešli su na snažan pritisak u ekonomskim sferama. Amerikanci i Evropljani su uveli pet paketa sankcija protiv Belorusije“, podsetio je Lukašenko.
Odnosi Belorusije i zapadnih zemalja naglo su se pogoršali posle predsedničkih izbora u zemlji, održanih u avgustu 2020. godine, na kojima je Aleksandar Lukašenko pobedio šesti put. U zemlji su nakon toga počeli neodobreni masovni protesti opozicije.
Beloruske vlasti su više puta izjavljivale da se protesti u zemlji koordiniraju iz inostranstva. Lukašenko je optužio Zapad za direktno mešanje u situaciju u zemlji i isticao da nemire režiraju SAD, a Evropljani ih prate. Evropska unija, Velika Britanija, Sjedinjene Američke Države, Kanada i niz drugih zemalja postepeno su uvodile sankcije beloruskim zvaničnicima, ali i preduzećima, optužujući Minsk za nepravilnosti na izborima i kršenje ljudskih prava.