Reč je o skeletu osobe visine 170 centimetara i starosti 25-35 godina, u čiju petu je zabijen gvozdeni ekser. Radiokarbonsko datiranje je pokazalo da je umro između 130. i 337. godine nove ere – za vreme vladavine Rimskog carstva na teritoriji moderne Engleske.
U blizini tela pronađeni su fragmenti drvene konstrukcije. Ovo otkriće, prema naučnicima, prvi je dokaz raspeća ljudi u Velikoj Britaniji.
„Zapravo, ovo je prvi put da smo tokom arheoloških radova pronašli fizičke dokaze o raspeću“, prokomentarisao je vođa iskopavanja Dejvid Ingam.
Iako se ovo pogubljenje obično povezuje sa hrišćanstvom, arheolozi ne veruju da u ovom slučaju postoji bilo kakva veza sa religijom. Nakon istraživanja, došli su do zaključka da ovaj verovatno rob nije razapet na krstu, već na nekoj drugoj konstrukciji, navodi „Dejli mejl“.
Naučnici su doneli takav zaključak nakon što nisu pronašli druge eksere u skeletu. Štaviše, moguće je da su bile dve daske: za jednu je bio prikovan, a za drugu vezan.
Prema arheolozima, ekser koji prolazi kroz petu najverovatnije je trebalo da jednostavno imobiliše roba, ali ne i da podrži njegovu težinu. Zbog čega je bio podvrgnut takvoj kazni, još se nije moglo saznati.
„Dejli mejl“ ističe da su u starom Rimu kriminalci, državni neprijatelji, pirati, robovi i drugi ljudi niskog društvenog statusa obično bili pogubljeni razapinjanjem. I rimski zakoni su takođe propisivali: ako jedan od robova ubije vlasnika, onda svi robovi ove osobe, uključujući žene i decu, takođe moraju biti pogubljeni.
Raspeće je bilo glavni oblik smrtne kazne u Rimskom carstvu sve dok nije zabranjeno za vreme Konstantina Velikog (306-337 n.e.).