„Partneri su zaboravili da rešavaju probleme na civilizovan način, za pregovaračkim stolom. Unilateralna ograničenja su često odgovor na sve odluke koje nisu u skladu sa njihovom logikom. U suštini, nijedna država koja sprovodi suverenu politiku nezavisnu od Zapada, ne može da bude osigurana od njih“, rekao je on u intervjuu za Sputnjik.
Govoreći o ograničenjima protiv Minska, diplomata je ocenio da je cilj sankcionog pritiska Zapada da izaove novi talas antivladinih protesta.
„Ako pričamo o Belorusiji, mi vrlo dobro shvatamo da je svrha sankcionog pritiska koji se vrši na Minsk da se namerno spusti životni standard običnih ljudi i izazove novi talas protesta protiv vlade. Kako bi drugačije moglo da se objasni uvođenje ograničenja protiv čitavih sektora beloruske industrije, njenih najvećih preduzeća, od kojih zavisi dobrobit stotina hiljada Belorusa?“, objasnio je Pankin.
Minsk kažnjen zbog prijateljstva sa Moskvom
S tim u vezi, zamenik šefa ruske diplomatije istakao je da sankcije Zapada protiv Belorusije, koje pogađaju Rusije, više liče na kažnjavanje Minska zbog prijateljstva sa Moskvom.
„Vidljivi su i geopolitički faktori zapadnog pritiska na prijateljsku zemlju. U decembru 2020. godine je američki Kongres usvojio Akt o demokratiji, ljudskim pravima i suverenitetu Belorusije, koji predviđa mogućnost uvođenja sankcija protiv građana Rusije i predstavnika Savezne države. Evropska unija je, sa svoje strane, uvrstila dvoje Rusa na svoj 'crni spisak'. Evropski parlament je u oktobru usvojio rezoluciju kojom osuđuje rusko-beloruske integraciju. Kako se to uklapa u zabrinutost za stanje demokratije u samoj Belorusiji, koju izražavaju inicijatori sankcija? To više liči na kažnjavanje zbog prijateljstva sa Rusijom“, objasnio je Pankin.
Prema njegovim rečima, Moskva i Minsk koordinišu napore za usvajanje mera kao odgovor na zapadne sankcije. Rusija će nastaviti tesnu saradnju sa Belorusijom kako bi se suprotstavile pritisku, kaže diplomata.
Kako kaže, Rusija osuđuje sankcionu praksu Zapada i u stalnom je dijalogu o toj temi sa partnerima iz Zajednice nezavisnih zemalja (SNG) i Evroazijskog ekonomskog saveza (EAEU).
„Strane su trenutno dogovorile niz mera za međusobnu podršku i pomoć u slučaju da treća strana uvede slična ograničenja protiv neke od zemalja EAEU, kao i u cilju minimiziranja štete na zajedničkom tržištu Saveza“, konstatovao je Pankin.
Podsetimo, SAD, Velika Britanija, Kanada i EU usvojile su novi paket sankcija protiv Minska zbog migrantske krize na granici republike sa Poljskom za koju Zapad optužuje Belorusiju. Na sankcionoj listi su se našli desetine beloruskih zvaničnika, organizacija i kompanija koje su, navodno, učestvovale u „hibridnom napadu“ na evropski blok slanjem migranata na granicu Poljske, Litvanije i Letonije.
Kao odgovor na to, pres-služba beloruske vlade saopštila je da Belorusija od 1. januara 2022. godine uvodi embargo na uvoz širokog spektra prehrambenih proizvoda iz zemalja koje su uvele sankcije protiv zvaničnog Minska.