Doktor političkih nauka Dejan Vuk Stanković kaže da se stvarni život na Kosovu totalno razlikuje od onoga što je navedeno u izveštaju EK, koji Suniog toliko hvali, kao i da u tom dokumentu nema ni slova o, recimo, borbi protiv terorizama.
„Svaki od tih birokrata koji radi na Kosovu i za Kosovo očigledno moraju da predstave stvari pozitivnije nego što jesu, da bi u suštini opravdali personalno, svako svoje, nameštenje tamo, a EU svoju ulogu“, ističe Stanković.
Po EK tzv. Kosovo je Švajcarska, a gde su prava Srba
Prema njegovim rečima, interesantno je da se niko nije bavio pitanjem statusa srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji, koji trpe sve moguće i nemoguće povrede ljudskih prava.
„Nisu se bavili napadima na SPC, na normalan život, čemu su Srbi svakodnevno izloženi. Izveštaj je tako i etnički pristrastan i nerealističan, jer po onome što u njemu piše ispada da je tzv. Kosovo razvijeno kao Švajcarska ili Norveška. A u stvarnosti to nije slučaj“, kaže Stanković.
Komentarišući reči Sunioga „da nijedan sporazum u dijalogu ne sprečava kosovsku policiju da rasporedi svoje snage bilo gde na Kosovu, ali kada je u pitanju sever, to podrazumeva koordinaciju sa Kforom“, Stanković kaže sledeće:
KPS ne može na sever Kosova kad hoće
„To nije tačno jer postoji deo u Briselskom sporazumu u kome su te stvari jasno definisane i mislim da se i tu izvrdava, kao i u svemu što je do sada potpisano, a sve u cilju da bi se ostvarila albanska pozicija i da bi se Srbi držali u nekoj vrsti političke i bezbednosne neizvesnosti.“
Drugim rečima, zaključuje naš sagovornik, to je traženje alibija za eventualne albanske akcije koje bi išle u pravcu bezbednosnih provokacija Srba koji žive na severu Kosova. I to je ujedno i objašnjenje zašto su reakcije Evrope vrlo mlake na sve što se dešava na KiM.
Šef Kancelarije Evropske unije na Kosovu Tomaš Suniog ocenio je da je Kosovo postiglo određeni napredak u brojnim oblastima, što je, kako je dodao, i navedeno u najnovijem izveštaju Evropske komisije. Suniog je istakao da je Kosovo ostvarilo napredak u tržišnoj ekonomiji, digitalizaciji privrede, unapređenju putne i železničke infrastrukture, ulaganju u obnovljive izvore energije, carinama, porezima i preduzetničkoj i industrijskoj politici.