Mit o famoznom lobiranju u Americi: Imaju li sada i Srbi svoje adute
Prisustvo visoko rangiranih predstavnika američkog Kongresa na večeri u srpskoj ambasadi u Vašingtonu, članova Komiteta za spoljne poslove, Vojnog komiteta, kao i Bezbednosnog komiteta u Predstavničkom domu tumači se kao dobar zamajac u odnosima dve zemlje, ali i kao signal podrške koju su američki kongresmeni spremni da pruže Srbiji.
SputnikO tome koliko ovakvi skupovi značajno poboljšavaju poziciju Srbije u zemlji tradicionalno premreženoj albanskim i bošnjačkim lobistima, te o čemu svedoči činjenica da je srpski kokus koji okuplja članove američkog Predstavničkog doma i Senata naklonjene saradnji sa Srbijom najbrojniji od osnivanja, razgovaramo sa Nemanjom Starovićem, državnim sekretarom u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije i Robertom Kovićem, američkim advokatom srpskog porekla i republikanskim kandidatom za kongresmena iz Nju Džerzija.
Mitovi povezani sa lobiranjem i istina
Nemanja Starović ukazuje da je mnogo mitova povezanih sa lobiranjem prisutno u domaćoj javnosti, koji mahom izviru iz suštinskog nepoznavanja teme. Često se, smatra, precenjuje uloga lobističkih agencija koje za prevashodni zadatak imaju to da vam omoguće ili zakažu susret sa određenim ljudima, ali će uspeh tog susreta ipak zavisiti od vas, odnosno od onoga što imate da saopštite ili predložite sagovornicima.
„Ne potcenjujući, naravno, rad pomenutih agencija, na koje se nekada i naša država oslanjala, moram istaći veliki uspeh koji je postigao tim ambasade Srbije u Vašingtonu, za svega godinu dana koliko se na njegovom čelu nalazi Marko Đurić, koji već slovi za najboljeg ambasadora naše države. Mi u Ministarstvu spoljnih poslova bukvalno svakodnevno pratimo susrete ambasadora Đurića sa senatorima, kongresmenima, ali i stručnjacima iz najuglednijih i najuticajnijih tink-tenk organizacija“, kaže Starović, dodajući da je sve to rezultiralo činjenicom da je danas srpski kokus najbrojniji od svog osnivanja.
Sentiment prema Srbiji promenjen
Činjenica da srpski kokus ima manje ili više članova, mišljenje je Roberta Kovića, nije nužno pokazatelj interesovanja. Važnije je, smatra, šta članovi postižu.
„Kokus može biti važan u unapređenju srpskih interesa u zavisnosti od toga ko je u njemu i koliko efikasan u promovisanju srpskih interesa. Većina klubova koji su fokusirani na određenu zemlju, imaju bar jednog člana koji deli etničko poreklo Kluba. Na ovaj način, ta osoba je glasniji zagovornik rada kokusa u ime te zemlje. Srbija ovo nema.“
Na pitanje da li Srbija ima jednaku podršku predstavnika obeju stranaka na Kapitol hilu, Ković kaže da je uveren da Srbija uživa veću podršku Republikanske stranke, te otuda čude simpatije koje Srbi pokazuju prema demokratama, zaboravljajući iskustvo iz prošlosti.
„Očigledno je da se sentiment prema Srbiji pomerio od posmatranja Srbije kao neprijatelja, kako je bilo ’90-ih, do jedne neutralnije emocije, jer se ništa zaista ne dešava i Srbija već dugo ne zauzima u vestima značajne termine. Nedoumica je ’kakvo‘ će biti osećanje ako se ponovo pojavi neko drugo pitanje i koje korake je u tom slučaju Srbija preduzela da unapredi svoju globalnu poziciju u poslednjih dvadesetak godina. Da li je Srbija stekla prave međunarodne prijatelje na koje može da se osloni ili jednostavno ponavlja svoju politiku iz prošlosti?“
Promocija pozitivne agende
Ukoliko se dese neka ozbiljnija pomeranja, smatra Ković, možemo očekivati da će se antisrpska mašina za odnose s javnošću pokrenuti sa stavom „evo, opet prave nevolje“, što će ohrabriti međunarodnu zajednicu da se ponovo udruži protiv Srbije.
Starović ne ostavlja mesta za tamne prognoze. On veruje da je uspeh Srbije u SAD posledica drugačijeg, proaktivnog pristupa kojim se Marko Đurić služi, a koji podrazumeva promociju pozitivne agende.
„Za razliku od nekih drugih, koji svojim delovanjem u Vašingtonu konstantno podgrevaju teme s konca prošlog veka, srpska diplomatija danas potencira privrednu saradnju i ekonomsko povezivanje unutar regiona, što je američkim sagovornicima razumljivo i prijemčivo, a u čemu prepoznaju i interes sopstvene države.“
Saradnji sa Srbijom teže obe stranke
Ne smemo, upozorava Starović, ignorisati aktivnosti u SAD onih iz regiona koji nam ne žele dobro, ali isključivo reaktivni pristup nikada ne donosi prave rezultate. Upravo zato je dobro, kaže, to što srpska ambasada nameće nove, pozitivne teme i deluje u širokom luku prema društvenim faktorima SAD.
„Pored toga što je brojniji nego ikada, u srpskom kokusu danas imamo gotovo podjednak broj pripadnika Republikanske i Demokratske partije, što opovrgava teze po kojima unapređenje saradnje sa Srbijom predstavlja težnju samo jedne američke partije.“