U saopštenju Džonsonovog kabineta se napominje da je predmet razgovora bila situacija sa Ukrajinom i da su lideri „naglasili potrebu za stvaranjem jedinstvenog fronta pred ruskim pretnjama i neprijateljstvom“.
„Lideri su pozvali Rusiju na deeskalaciju napetosti i potvrdili svoju snažnu podršku teritorijalnom integritetu Ukrajine. Premijer je ponovio primedbe koje je uputio predsedniku (Rusije Vladimiru) Putinu kada su razgovarali početkom godine o ovom pitanju i koje je ministarka spoljnih poslova (Britanije) takođe uputila svom ruskom kolegi prošle nedelje. Premijer je rekao da će Velika Britanija nastaviti da koristi sva raspoloživa ekonomska i diplomatska sredstva kako bi sprečila svaku rusku agresiju na Ukrajinu“, ističe se u dokumentu.
Takođe se navodi da su se lideri dogovorili da ponovo razgovaraju posle video-sastanka predsednika Bajdena i predsednika Putina.
Putin i Bajden će u utorak razgovarati putem video-veze, a na dnevnom redu pregovora su odnosi Moskve i Vašingtona, dejstva NATO-a, ali je kao ključna najavljena situacija u Ukrajini.
Saopštenje Bele kuće
Pres služba Bele kuće je, sa svoje strane, saopštila da su se američki predsednik i lideri Francuske, Nemačke, Italije i Velike Britanije saglasili da je rešenje sukoba u Donbasu moguće kroz poštovanje Minskih sporazuma i diplomatiju u okviru „normandijskog formata“.
U poruci nakon Bajdenovog razgovora sa evropskim liderima, lideri su razgovarali o „opštoj zabrinutosti zbog kretanja ruskih trupa na granici sa Ukrajinom i porasta oštre retorike iz Rusije“.
„Pozvali su Rusiju na deeskalaciju napetosti i složili se da je diplomatija, posebno u ‘normandijskom formatu’, jedini put za razrešenje sukova u Donbasu posredstvom Minskih sporazuma“, navodi se u saopštenju.
Lideri su istakli svoju podršku suverenitetu Ukrajine i složili se da razviju zajednički pristup po ovom pitanju, saopštila je Bela kuća.
Rusija je više puta negirala optužbe Zapada i Ukrajine za „agresivna dejstva”, navodeći da nikome ne preti i da nema nameru nikoga da napada, a izjave o „agresiji Rusije” koriste se kao izgovor da se više NATO vojne tehnike rasporedi u blizini ruske granice. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova ranije je napomenulo da su izjave Zapada o „ruskoj agresiji“ i mogućnosti da se Kijevu pomogne da se odbrani od nje i smešne i opasne.
Istovremeno, Kijev i zapadne zemlje u poslednje vreme izražavaju zabrinutost zbog navodnog intenziviranja „agresivnih dejstava“ Rusije u blizini granica Ukrajine. Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov izjavio je da Rusija premešta trupe unutar svoje teritorije i po sopstvenom nahođenju. Prema njegovim rečima, to ni za koga ne predstavlja pretnju i ne treba nikoga da brine.
O „invaziji Rusije na Ukrajinu“ i tome ko će početi rat u toj zemlji u svojoj autorskoj emisiji „Moj pogled na Rusiju“ govorila je Ljubinka Milinčić: