Jedna od najpoznatijih balerina sa ovih prostora odlučila je da ustupi deo svoje zaostavštine Udruženju „Adligat“. Gostujući u emisiji „Orbita kulture“ Ivanka Lukateli i direktor i osnivač „Adligata“ Viktor Lazić, objasnili su kako je došlo do pokretanja Legata.
„Ivanka je toliko šarmantna ličnost koja vas odmah očara, a još sa takvom biografijom koju ima onda je to neminovnost. Kada je Ivanka posetila naše muzeje, već posle prve prostorije rekla je: 'Ja više ne želim ni da gledam, ja pristajem i želim da budem tu ', priseća se Viktor Lazić.
„Jedva sam čekala da se rešim tih ličnih predmeta. Zato što tamo gde idem, mi uopšte neće biti potrebni. Nisu oni mene pozvali, sama sam se pozvala tamo. Želela sam da pogledam taj Muzej i to mi je bilo fantastično iskustvo. Toliko ima lepih stvari i da se sazna i da se vidi“, poručuje Lukateli.
Roditeljske poruke ljubavi i mudrosti
Legat Ivanke Lukateli otvoren je izložbom koja je, prema rečima naših sagovornika, sastavljena iz više segmenata. Postavka će biti izložena do 15. decembra u prostorijama „Adligata“, a zatim će gostovati širom gradova Srbije.
„Izložba se sastoji iz nekoliko delova. Jedan deo su fotografije i to je vizuelno najprimamljiviji deo zato što sadrži prizore iz predstava, sa priredbi na kojima je Ivanka učestvovala. Ne znam sa čim bih to uporedio. Kao da ste u sekundi prebačeni u pozorište… Kao da gledate nju na sceni. Vi vidite njenu energiju, strast, snagu, umetnost. Takve fotografije se retko sreću, a i takav život. Tu su njene nagrade, ona je jedna od najnagrađivanijih balerina sa ovih prostora. Zatim stotine pisama, čestitki, ceduljica posle svakog od tih nastupa. Jedan deo su pisali roditelji, to su izuzetne poruke ljubavi i mudrosti. A tu su poruke i pisma kolega, veoma značajnih umetnika, a naravno i zaljubljenih muškaraca“, ističe Lazić.
On dodaje da je poseban deo legata i izložbe posvećen Ivankinom ocu – Antonu Lukateliju, značajnom umetniku, slikaru, fotografu i jednom od začetnika crnogorske kinematografije.
Veliki ljudi su skromni ljudi
Na pitanje da li je ljubav prema baletu nasledila od oca, tako svestranog umetnika, Ivanka odgovara:
„Iskreno nisam posebno volela balet. Sticajem okolnosti sam se našla u tom svetu koji je tada bio krem društva, a ja sam bila „Dorćolka“ i kretala se u mangupskim krugovima. Živeli smo dosta siromašno, u jednoj baraci. Zbog zdravstvenih problema – ravnih tabana, roditelji su me upisali na balet. Stalno sam bežala iz te škole, nikako je nisam volela. Ali sam je završila uporedo sa gimnazijom, sa 16 godina.“
Međutim, tu se, prema Ivankinim rečima, dogodila najveća prekretnica u njenom životu kada je kao tinejdžerka primljena u Narodno pozorište u Beogradu.
„Moj talenat je zapao za oko tadašnjem baletskom magu, iliti čoveku koji je držao to zlatno doba baleta, Dimitriju Parliću. On je u meni video nešto posebno. Tada sam rešila da ne budem poslednja, nego da budem prva. Dala sam se u posao, počela sam mnogo da radim. Iz ove perspektive, baletski poziv mi je otvorio vrata sveta. Obišla sam čitavu planetu, upoznala fantastične, velike ljude. I od njih sam naučila da budem skromna. Veliki ljudi su skromni ljudi. Zaista sam zahvalna ovoj profesiji zbog svega što sam doživela i zbog svega što nisam očekivala da ću da doživim. To je bila jedna velika avantura“, kaže Lukateli za Sputnjik.
Mika Antić i 88 breza za Tita
U mnoštvu dragocenih predmeta i nagrada koje su svedočanstvo jednog vremena, ističe se i pesma Miroslava Antića koju je čuveni pesnik posvetio Ivanki za njen rođendan 1983. godine, kada joj je naslikao i jednu sliku.
„Dok sam živela i radila u Minhenu, usledio je poziv da budem direktor baleta u Novom Sadu. Ponudili su mi stan, za koji se na kraju ispostavilo da je kuća na tri sprata. Tamo sam upoznala Miku Antića koji je bio zadužen za čitavo to naselje gde su bili smešteni veliki umetnici i direktori pozorišta iz Novog Sada. Prvi uslov je bio da svi posadimo breze ispred i iza kuće. Moralo je da bude 88 breza. Kada sam pitala: 'Zašto 88 breza? Molim Vas, Miroslave objasnite mi ', odgovorio je: 'Zato što je toliko godina imao Tito kada je umro'. Mika je voleo da se druži, često je išao od kuće do kuće. Mnogo je drugovao i sa mojim ocem. Oni su našli neki zajednički jezik. Jednom prilikom mi je veoma pomogao i to nikada ne mogu da zaboravim. Za mene Mika nikada nije otišao“, priseća se Ivanka.
Još uvek učim šta je život
Slavna balerina objašnjava kako je izgledao njen susret sa izložbom priređenom u njenu čast i suočavanje sa ličnim predmetima koji su prikaz njene višedecenijske karijere, na jednom mestu.
„Ja nemam emocije. Zato što su moje emocije toliko duboke da sam u njih potonula. To je spektar svega. Kada sam ušla u prostoriju gde je ta izložba, ja sam potonula. To se ne može opisati i to samo pravi umetnik može da razume. Tako sam doživljavala i sve moje predstave. I zato sam imala velike poštovaoce i zato toliko dugo i trajem jer ako mladi ljudi znaju moje ime i prezime, onda znači da je sve ovo zaista nešto vredelo. Umetnici su božja deca. Taj dar koji neko ima ako ne ume da ga nosi i nema hrabrosti da ga nosi, onda je to stvarno tužno. Takve su moje emocije. Nisam tužna, ja sam radosna osoba“, poručuje balerina koja priznaje da još uvek uči i saznaje novo i o baletu i o životu:
„O baletu se mora stalno učiti. To je promenljiva materija. Kada pogledate nekad i sad – ogromna je razlika. Što se tiče života, još uvek učim šta je život, kao i što još uvek učim šta je balet.“
S druge strane, Viktor Lazić napominje da je njemu najupečatljivija stvar iz biografije Ivanke Lukateli statistika koja nekad zna da vara, ali nekad vrlo slikovito opisuje životni put.
„Mi smo izračunali da se Ivanka više od 5.000 puta pojavila na sceni od čega više od 300 puta u Labudovom jezeru, održala je preko 27.000 časova baleta. Te brojke govore sve“, precizira direktor i osnivač „Adligata“.
Lazić podseća da se u okviru Udruženja „Adligat“ trenutno nalazi 106 legata, hiljadu kvadrata izložbenog prostora, 18 izložbenih salona, i više od dva miliona bibliografskih jedinica.
„Uskoro ćemo otvoriti zbirku knjiga iz biblioteke Danila Bate Stojkovića. Planiramo obeležavanje još nekih značajnih godišnjica srpskih pisaca“, zaključuje Lazić za Sputnjik.