Još nismo završili sa Bitlsima, poručuje trostruki oskarovac povodom tv serije o čuvenoj grupi

Descriptionkreativni proces i odnos između Džona, Pola, Džordža i Ringa.

Ponovno otkrivanje i restauracija svih ovih snimaka, praćenje benda dok su stvarali pesme za svoj poslednji nastup uživo pred publikom 30. januara 1969. godine zaista je pravo otkriće, a za mnoge obožavaoce „Bitlsa“ i ostvarenje sna.

„Moj san je bio da budem u studiju s ’Bitlsima’, da vidim kako oni stvaraju, komuniciraju međusobno i ne postoji drugi utisak osim oduševljenja. Za nas koji smo odrasli uz njihovu muziku, kojima su ’Bitlsi’ odredili život, ovo je nestvarno“, otkriva za Sputnjik muzičar i poznavalac „Bitlsa“ Dejan Cukić.

Tokom tri epizode, čujemo delove više od stotinu pesama, od kojih će se mnoge naći na albumu „Abby road“, ali i na prvim solo albumima Džordža Harisona i Džona Lenona. Takođe smo svedoci saradnje i svih izazova sa kojima se suočava bend na vrhuncu popularnosti.

„’Bitlsi’ su imali neverovatnu auru. Džordž Harison čak kaže u filmu da su oduvek sve radili spontano i to ispadne dobro. Samo deset minuta pre nego što su izašli na krov i priredili nezaboravan nastup, oni su se nećkali, a taj je koncert ispao jedna od najvažnijih stvari u ikonografiji ’Bitlsa’“, kaže Cukić.

Posvećenost i trud Pitera Džeksona da prođe kroz obiman sadržaj od 60 sati video i 150 sati audio materijala, predstavlja ključan dokument u istraživanju istorije ovoga benda. Naročito posle dokumentarnog filma „Let it be“ reditelja Majkla Lindzija Hoga koji je objavljen 1970. godine, odmah nakon što su se „Bitlsi“ raspali. To je ujedno i jedan od razloga zbog kojeg je film „Let it be“ bio retrospektivni portret raskida. Joko Ono, koja je bila prisutna u svakoj sceni sa Lenonove strane, bila je vređana, a još uvek ima ljudi koji misle da je ona razlog zbog kojeg su se „Bitlsi“ razišli.

„Treba imati u vidu da su u tom trenutku oni bili mladi, a opet su bili na krovu sveta. Počele su traume, privatni životi, ali i poslovni problemi. U ovom serijalu, u nekoliko trenutaka, Lenon pominje da ide na sastanke s Alanom Klajnom, američkim biznismenom i prevarantom koji je podelio ’Bitlse’ na dva tabora. Joko Ono je bila vrlo nevina u odnosu na Klajna“, navodi Cukić.

U svetlu raspada benda 1970. godine naknadno je tonski obrađen album „Let it be“, dok su „Bitlsi“ posle nastupa na krovu 1969. u studiju snimili album „Abby road“. Materijal koji nam je predstavljen u serijalu „Get back“, posle filma Majkla Linzdija Hoga iz 1970. godine potpuno je zaboravljen.

„Taj je materijal bio vlasništvo kompanije Epl i ona je bila predmet spora i dugih sudskih procesa koji su potrajali do duboko u sedamdesete godine između Makartnija i ostalih 'Bitlsa' na čelu s Alanom Klajnom“, ističe naš sagovornik i dodaje:

„Čuveni reditelj Piter Džekson na neverovatan način uspeo je da rekonstruiše video snimke iz Prvog svetskog rata u filmu 'Oni nikada neće ostariti'. Zato mu je dat pristup ovom materijalu i on je posle izvesnog vremena shvatio da leži na blagu“.

„Ono što je meni u serijalu ’Get back’ bilo impresivno je ta hemija benda koja proradi čim počne muzika. Koliko god da su se razlikovali, kada krene zajednički ritam sve se zaboravi. Vidi se da te face bljesnu i odjednom se podmlade, vrate se u vreme kada su počinjali, bili braća koja na turnejama dele jednu hotelsku sobu“, naglašava Cukić.

„Get back“ pruža dragocene snimke poznatih pesama u nastanku, od početka do kraja, transformišući se od ideje, akorda do gotovog proizvoda. Cukić navodi da je lajtmotiv ovog serijala upravo pesma „Get back“ od prvih melodija koje su kamere slučajno zabeležile do završne sekvence izvođenjem na krovu.

„Mi prvo vidimo kako Pol Makartni isprobava pesmu na basu, počinje da pevuši melodiju i kako sve vreme svi učestvuju u njenom stvaranju. Numera ’Something’ koja se i dan danas smatra jednom od najlepših ljubavnih pesama i remek-delom Džordža Harisona u filmu je pesma na kojoj Harison radi već šest meseci i pita ostale za savet“.

On konstatuje da je među novinarima postojalo uvreženo mišljenje da su od albuma „Sgt. Pepper lonely harts club band“ članovi „Bitlsa“ stvarali pesme svako za sebe, a da su ostali bili studijski muzičari u pesmama pojedinih autora.

„Mi u ovom serijalu vidimo da to nije slučaj, da oni do samog kraja sarađuju. Svi doprinose pesmama, Lenon peva svaki stih iz numere ’Let it be’ iako će kasnije pričati da je grozna – ali to je Lenon. Dakle, vidimo jedno veliko zajedništvo kada je reč o stvaranju muzike i to je dirljivo“.

Sve kulminira čuvenim koncertom na krovu, kada Džon, Pol, Džordž i Ringo nastupaju na otvorenom, poput veličanstvenih gargojla koje lebde nad londonskim ulicama.

Snimci stvaranja i uvežbavanja pesama uoči poslednjeg nastupa „Bitlsa“ uživo posle 50 godina su konačna reč, dokaz da su se članovi benda, koji je promenio svet, rastali cvileći, a ne sa praskom. Otuda nastup na krovu studija Epl posle Džeksonovog dokumentarnog serijala gledamo sa drugom emocijom. Doduše, pojednako iskreno se smejemo na Lenonove reči:

„Hvala vam u ime grupe i nadam se da smo prošli audiciju“.