Prolaskom „Balkanskog toka“, kraka gasovoda „Turski tok“, na potezu Banjaluka—Rača, RS ne samo da neće ostati slepo crevo na karti Evrope, već će ovim strateškim projektom značajno ojačati svoju poziciju.
Ljubo Glamočić, direktor „Gas-Resa“, bivši pomoćnik ministra industrije, energetike i rudarstva RS i bivši član Regulatorne komisije za energetiku, u razgovoru za Sputnjik podseća da projekat izgradnje gasovoda, kao i prateće aktivnosti traju sa prekidima od 2000, a da su intenzivirane 2011/2012. godine, u sklopu izgradnje „Južnog toka“.
„Izgradnjom i pokretanjem novog projekta — ’Balkanskog‘, odnosno ’Turskog toka‘, stvorene su pretpostavke za nastavak i realizaciju projekta gasifikacije RS. Utvrđena je trasa gasovoda koji ulazi u RS, a interkonekcija u dogovoru sa ’Srbijagasom‘, precizirana je u dogovoru sa opštinom Bijeljina, u naselju Mačvanski Prnjavor. Gasovod dolazi do Bijeljine, ulazi u koridor auto-puta na potezu od Rače do Bijeljine i tim koridorom dolazi do Banjaluke, da bi dalje produžio prema Prijedoru i Novom Gradu.“
Izrada elaborata i priprema za delimičnu eksproprijaciju, s obzirom da za gasovod nije potrebno da se vrši eksproprijacija na celoj trasi, nego samo tamo gde su postavljeni određeni prateći objekti, urađena je, kaže Glamočić, sa Geodetskom upravom za geodetske i imovinskopravne poslove.
Na putu gasovoda Brod, Prnjavor, Banjaluka, Laktaši
Gasovod, objašnjava, ne bi značio sam po sebi ništa da se paralelno ne vrši i gasifikacija sekundarne gasne mreže, odnosno distributivne mreže.
U Bjeljini je izgrađena distributivna mreža, a iduće nedelje u distriktu Brčko je, kaže, planiran sastanak i razgovor na temu priprema određenih aktivnosti oko prolaska gasovoda kroz distrikt i njegove gasifikacije.
„Na putu gasovoda, ako razmatramo samo krak koji je planiran prema Brodu, jeste rafinerija Brod, zatim prema Derventi gde ima dosta proizvodnih objekata i proizvodnih kapaciteta, a tu su i Prnjavor, Banjaluka, Laktaši, zatim krak prema Gradiški i krak prema Prijedoru i Novom Gradu. Sa Gradiškom imamo i određenih aktivnosti, čak i zainteresovanih stranih investitora koji pokazuju interesovanje da se uključe u taj projekat.“
Izgradnja dva termoenergetska objekta
Paralelno sa izgradnjom gasovoda teći će i gasifikacija lokalnih zajednica. Pored toga, u strateškim dokumentima iz 2012, kao i u samoj strategiji koja je usvojena za razvoj energetike do 2030/2035. godine, planirana je izgradnja dva termoenergetska objekta koji bi bili koginativnog tipa i proizvodili i toplotnu, i električnu energiju.
Kompresorska stanica "Velika Plana" na trasi gasovoda Balkanski tok
© Sputnik / Lola Đorđević
Oni bi, po rečima Glamočića, bili locirani u većim mestima poput Banjaluke, gde bi se vršila isporuka toplotne energije.
Izgradnjom gasovoda se stvaraju određene pretpostavke, kaže Glamočić, podsećajući da svi strani i domaći investitori kao uslov postavljaju obezbeđenje gasa koji je u uslovima dekarbonizacije i smanjenja korišćenja fosilnih goriva, poput uglja i mazuta, jedan od ključnih energenata.
Interkonekcija u Brodu?
Na pitanje da li možemo precizirati kapacitet gasovoda, s obzirom da je rečeno da će ga izgradnjom „Balkanskog toka“ biti dovoljno za sve potrošače, Glamočić kaže da je prema idejnim rešenjima planirana izgradnja gasovoda od 500 milimetara prečnika, pritiska 50 bara i količine negde od milijardu i dvesta, milijardu i trista, što zavisi od veličine termoenergetskih objekata koji će biti građeni.
„Mi smo tim idejnim rešenjima predvideli i odvajanje kraka prema Federaciji u čvorištu kod Doboja, a načelno, razgovarali i sa operatorom transportnog sistema u Hrvatskoj. Ukoliko ovi razgovori budu išli u dobrom smeru, ideja je da se i u Brodu izvrši interkonekcija koja bi bila reverzibilna, kako bi gas mogao da ide i iz RS prema Hrvatskoj i obrnuto, zbog sigurnosti i diversifikacije pravaca snabdevanja.“
Važan element izgradnje energetske infrastrukture
Na značaj projekta ukazuje i dekan Ekonomskog fakulteta u Banjaluci Milenko Krajišnik. Izgradnja kraka gasovoda kroz RS veliki je događaj, smatra, i važan element izgradnje energetske infrastrukture zemlje, koji omogućava energetsku stabilnost u smislu snabdevanja, diversifikacije izvora energije kao i jačanje integriteta zemlje u pogledu energetskog sektora.
„Važna odluka za razvoj ukupne privrede RS, posebno industrijskog sektora koji će imati priliku da bude snabdevan jeftinijim izvorima energije, da ima sigurnije snabdevanje, posebno ako se cena gasa dobije pod koncesionim uslovima, o čemu je takođe bilo reči u Moskvi.“
Izgradnja infrastrukture koja će pratiti izgradnju gasovoda preduslov je, kaže, za ubrzan razvoj Republike Srpske, koja je u tom smislu relativno nerazvijena.
EU loš pregovarač
No, glavna prepreka za brži rast i razvoj nisu, smatra, resursi, novčana sredstva i krediti koji su relativno povoljni, nego upravo politika nestabilnosti i nesigurnosti koja odvraća investitore, čak i domaće, od ulaganja.
„Postizanjem sporazuma sa jednom velikom svetskom silom, u smislu partnerstva i alternative, značajno će promeniti poslovni ambijent. RS je bila upućena na zemlje EU, sa njima tesno sarađuje, ima zapaženu razmenu, ali EU se pokazala kao rizičan partner jer su male zemlje u pregovorima dovedene u podređeni položaj. Kad imate alternativu na tržištu i ekonomiji, to daje veću sigurnost.“
Značajna perspektiva za razvoj RS
Energetske kompanije iz Rusije prisutne su u RS kroz privatizaciju naftne industrije od strane „Zarubežnjefta“, koji je vlasnik rafinerije i koji, po rečima Glamočića, proširuje svoju aktivnost i na izgradnju energetskih projekata obnovljivih izvora poput solarnih elektrana.
Gasifikacija u okolnostima kada svi u fokusu stavljaju dekarbonizaciju i zaštitu životne sredine, kao i s obzirom na energetsku krizu koja je u poslednjih nekoliko meseci evidentna — otvara značajnu perspektivu za razvoj RS, privlačenje investicija i izgradnju novih proizvodnih objekata.