Neverovatan uspeh srpskih istraživača: Ovo su naučnici koji mogu pomoći čovečanstvu

Nakon što je ove godine zabeležio pomak na Šangajskoj listi, Novosadski univerzitet beleži novi, neverovatan uspeh.

Na listi najcitiranijih naučnika Univerziteta Stanford našao se dopisni član Srpske akademije nauka dr Slobodan Marković, koji kaže da je u vreme starog sistema i države, kada je počeo da se bavi geografijom, ona bila ideološki indoktrinirana, da su profesori smatrali da je reč o lokalnoj nauci, da radovi ne mogu da se objavljuju u stranim časopisima. On je verovao da istraživanje može da ima univerzalnu poruku.

Bio je u pravu. Okrenuo se istraživanju lesa, kaže da je sudbina odredila da se time bavi, jer ga ima mnogo u okolini Beograda i Novog Sada, a les je najbolji zapis paleoklimatskih promena od svih vrsta sedimenata na svetu.

„Imao sam sreću, naš les je izuzetan arhiv promena životne sredine, počela je saradnja sa kolegama iz inostranstva, tako je krenulo. Mada, kasno smo počeli, verovatno bi bili i bolji rezultati da sam imao podršku profesora, sve smo radili od početka, ali na kraju, ti rezultati su isplivali na površinu, neko je to prepoznao“, kaže Marković.

Upitan koliko zaista svetu znače rezultati njegovog rada i za šta se koriste, profesor Marković kaže da su veoma značajni, ali i da se nadovezuju na teoriju astronomskih uzroka pojave ledenog doba Milutina Milankovića.

„Les i paleozemljište su sedimenti koji oslikavaju puls promena klime tokom ledenog doba. Voleo bih da, ako postoji zagrobni život, potražim Milankovića, da mu pokažem naše rezultate koji se gotovo savršeno poklapaju sa njegovom krivom osunčavanja. Kada biste uzeli šestar i povukli idealan krug u čijem je centru Novi Sad, u krugu od 50 kilometara našlo bi se od dvadeset najboljih evropskih lesnih profila najmanje deset“, kaže Marković i dodaje da nam ovi rezultati pomažu da razumemo promene klime tokom poslednjih milion godina.

I ne samo nama, rezultati njegovih istraživanja predstavljaju standarde za razumevanje klime u regionu, ali i na kontinentalnom evropskom i evroazijskom nivou, pa čak i na severnoj hemisferi, globalno.

Profesor Marković kaže da na osnovu rezultata istraživanja koja su među najkorišćenijima u svetu, možemo da saznamo i šta nas očekuje u budućnosti kada je reč o promeni klime.

„Istraživači iz Grenobla u ruskoj istraživačkoj stanici ’Vostok‘ na Antarktiku napravili su veoma duboku bušotinu u ledu i analizirali parametre na osnovu kojih bi mogla da se rekonstruiše paleoklima. Ustanovili su da u tom ledu ima puno balončića koji sadrže vazduh iz prošlosti. Zatim su veoma preciznom metodologijom utvrdili koliko u njemu ima ugljen-dioksida. Zaključak je da su tokom prošlosti u atmosferi varirale promene ugljen-dioksida, da ga u sadašnjoj ima više. Dakle, priča o promeni koncentracije gasova koji utiču na efekat staklene bašte upravo potiče iz naše paleoklimatske vrste istraživanja.“

Marković dodaje da lično ne doživljava problem klimatskih promena onako kako se uglavnom tumači, jer je, kaže, dobio previše obrisa politike. Ovaj naučnik ističe da paleoklimatska istraživanja mogu da pomognu da bolje razumemo klimatske promene koje se odvijaju sada, a to je i jedini put da bolje razumemo i ono što će se dogoditi u budućnosti.

Na listi najcitiranijih naučnika sveta našla se i jedna dama iz Novog Sada, profesor na Katedri za biohemiju i hemiju prirodnih proizvoda, prof. dr Neda Mimica Dukić. Ona se i prošle godine našla na spisku 2 procenta onih na koje se svetska nauka najviše oslanja. Ove godine su, objašnjava nam, dali dve liste, jednu za citiranost u celoj karijeri, a druga se odnosi na 2020. godinu. To što se našla na drugoj jako joj je značajno, jer je na zalasku karijere, a njena istraživanja i dalje su aktuelna.

Od početka karijere, sa različitih aspekata, bavi se lekovitim, biološki aktivnim prirodnim proizvodima, ova oblast je veoma aktuelna, pa su radovi ove profesorke citirani mnogo puta u drugim naučnim radovima.

„Predmet naših istraživanja, a uz mene je čitav tim sada već zrelih istraživača, jesu prirodni resursi, biljke, gljive i drugi organizmi, kao i izvori lekovitih supstanci. Radimo biohemijsku analizu aktivnih molekula, ispitujemo njihove aktivnosti primenom različitih testova, od jednostavnih, in vitro, do onih na eksperimentalnim životinjama“, objašnjava Dukićeva.

Ona dodaje da su svi rezultati izuzetno primenjivi, vidljivi su u svakoj apoteci. Između ostalog, reč je o dijetetskim suplementima, proizvodima baziranim na prirodnim jedinjenjima. Njen tim se trudi da ne propagira nijednu biljku, nijedan proizvod, ukoliko to nije naučno dokazano.

„Danas imate puno zabluda, puno reklama da će vas nešto izlečiti, samo ako je prirodno, naravno, to u mnogim slučajevima nije tačno. Mi se ovim bavimo na naučnoj osnovi, imam jako dobru saradnju sa kolegama iz različitih delova sveta. Upravo smo prošle nedelje organizovali veliku međunarodnu konferenciju“, kaže profesorka Neda Mimica Dukić.

Ona dodaje da su njeni studenti, pojedini mladi doktori nauka, osnovali i start ap kompanije, nude proizvode bazirane na zajedničkim istraživanjima sprovedenim na Fakultetu, takođe u saradnji sa kolegama iz celog sveta.

Pored naših sagovornika, na listi u naučnom svetu najtraženijih radova našla su se i istraživanja akademika Stevana Pilipovića i Dušana Jakovetića sa Departmana za matematiku i informatiku i Ante Vujića sa Departmana za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.

Među trinaest najcitiranijih profesora Univerziteta iz Novog Sada po prvi put je i jedan profesor društvenih nauka, Veljko Jovanović, vanredni profesor Filozofskog fakulteta.

Kod formiranja liste Stanford univerzitet uzima veliki broj parametara, ne samo broj objavljenih radova i citata, već i koliko je različitih radova citirano, najznačajniji broj samostalnih naučnih radova, broj radova u kojima je naučnik prvi autor.