Najvažnija prednost ovog sistema je mogućnost da pogađa i dronove malih dimenzija i brzine, koji su teški ciljevi za druge sisteme PVO.
Modernizovani sistem
Predstavnik „Rosteha“ Bekhan Ozdoev kaže da su sposobnosti „Pancira-S1M“ značajno unapređene, te da je on u stanju da efikasno otkriva i uništava sve vrste jurišnih dronova.
Sergej Mihajlov, zamenik generalnog direktora holdinga „Visokoprecizni kompleksi“, izjavio je na sajmu „EDEKS 2021“ da „Pancir-S1M“ može da postane osnova taktičke protivvazdušne odbrane.
„Na bazi Pancira-S1M može se izgraditi efikasna modularna mreža PVO, sposobna da štiti bilo koje vojne jedinice od malih i jurišnih bespilotnih letelica, visoko preciznog oružja i, naravno, od ratne avijacije - aviona i helikoptera. Kompleks potpuno odgovara savremenim principima A2/AD “, kaže Mihajlov.
A2/AD ili takozvani sistem ograničenja i uskraćivanja pristupa i manevara je teorija izgradnje različitih sistema PVO, protivbrodske raketne odbrane i operativno-taktičkih raketnih kompleksa koji omogućavaju da se neprijatelju onemogući pristup kritično važnim područjima.
Mihajlov je istakao da je suprotstavljanje bespilotnim letelicama jedan od najaktuelnijih zadataka sa kojima se suočavaju savremeni sistemi PVO i dodao da sa ekonomske tačke gledišta Pancir-S1M je najjeftinije sredstvo za borbu protiv dronova.
Kako je saopštio zamenik generalnog direktora holdinga „Visoko precizni komleksi“, ruska industrija trenutno proizvodi dve vrste oružja protiv bespilotnih letelica– soft-kill, koje su namenjene za elektronsko potiskivanje i hard-kill prilagođene za fizičko uništenje. Mreža koja objedinjuje oba tipa sistema prvi put je predstavljena na sajmu „INDEKS 2021“, a Pancir-S1M će postati jedna od njenih ključnih komponenti, konkretno za uništavanje dronova.
„Primenjena municija u potpunosti ispunjava kriterijume troškova i efikasnosti pri gađanju ciljeva. Sa sigurnošću možemo reći da je ovaj sistem najjeftinije oružje na svetu protiv bespilotnih letelica“, izjavio je predstavnik ruske odbrambene industrije.
Čuvaju bazu Hmejmim
„Pancir-S1M“ prvi put je predstavljen široj javnosti u februaru ove godine na međunarodnoj izložbi naoružanja „Ideks-2021“.
„Rosteh“ je saopštio da je nova varijanta kompleksa rezultat revizije od strane preduzeća „Visokoprecizni kompleksi“ nakon njegove borbene upotrebe protiv terorista u Siriji.
Ovi raketni sistemi PVO koriste se za čuvanje ruske vazdušne baze Hmejmim u Siriji. Više puta su uspešno odbijali napade improvizovanih bespilotnih letelica, koje je teško pogoditi zbog malih dimenzija i niske brzine.
Kompanija „Rosteh“ je istakla da je veliki broj stranih kupaca odmah pokazao interesovanje za novi sistem. U avgustu na vojno tehničkom forumu „Armija-2021“, ruski odbrambeni koncern „Rosoboroneksport“ najavio je potpisivanje prvog ugovora o isporuci raketnih sistema PVO „Pancir-S1M“.
Sistem je dobio novi radar, koji je omogućio povećan domet otkrivanja ciljeva na udaljenosti do 75 kilometara. Domet na kom ovaj kompleks uništava cilj je dotle povećan na 30 kilometar.
U proleće ove godine, brojni mediji pozivajući se na izvore odbrambenog industrijskog kompleksa izvestili su da će modernizovani „Pancir“ u budućnosti dobiti specijalne male hipersonične rakete koje mogu povećati domet sistema do 50-60 kilometara.
Svaki protivvazdušni sistem opremljen je sa 12 projektila. Pored raketnog naoružanja ima i dva dvocevna protivavionska topa 2A38M kalibra 30 mm koja mogu da pogode „vazdušne i kopnene ciljeve u zoni u dometu do četiri kilometra, a po visini do tri kilometra“, piše na sajtu KBP-a.
Bojevi komplet ima 1.400 punjenja, a brzina paljbe iznosi 5.000 hitaca u minuti.
Istovremeno, modernizovani kompleks može da primeni i rakete koje koristi Pancir-S1. Osim toga, povećana je zaštićenost borbenog dejstva od ometanja, a poboljšane su vatrene performanse po jedinici vremena.
Valerij Slugin, glavni projektant ovog kompleksa, objasnio je ranije da je od samog početka jedan od ciljeva „Pancira“ bila borba protiv bespilotnih letelice.
„U vreme izgradnje sistema, to su bili dosta veliki i brzi ciljevi tipa aviona da bi posle izvesnog vremena bespilotne letelice postale manjih dimenzija i brzine. Ranjivo mesto svih radarskih sistema je upravo rad sa tako malim ciljevima sa niskom brzinom“, navodi stručnjak.
Kada dronovi lete malom brzinom i nisko, zbog jakih refleksija sa površine zemlje blokira se stanica za otkrivanje ciljeva, objašnjava stručnjak.
„Ovo je veoma složen problem, ali se Pancir uspešno nosi sa tim. Ne vidim da bi drugi kompleksi mogli da se bore protiv takvih bespilotnih letelica kao što je, na primer, kvadrokopter tipa Fantom“, dodaje naučnik.
Elementi sistema
Mihail Hodorjonok, vojni ekspert i pukovnik u penziji, otkrio je da su prve varijante Pancira imale ograničene mogućnosti u borbi protiv dronova.
„Sistem je modernizovan i sada je spreman za borbu protiv svih vrsta bespilotnih letelica, posebno malih brzina. Kada sam bio u Siriji video sam da je kompleks raspoređen u ruskoj bazi Hmejmim. Mogu da kažem da je uspeo da se izbori sa svim postavljenim zadacima “, rekao je stručnjak.
„U mešovitim grupacijama protivvazdušnih raketnih snaga on obavlja funkcije direktnog pokrivanja protivraketnih sistema velikog dometa, kao što su, na primer, S-400 i S-300“, objašnjava pukovnik.
Hodorjonok dodaje da na savremenim bojištima problem dronova postaje sve akutniji.
„Pancir osim raketnog kanala za gađanje sličnih ciljeva ima još i topovski. To značajno povećava njegovu efikasnost i ekonomičnost budući da raketa presretač košta nekoliko desetina hiljada dolara, a improvizovani dron nekoliko stotina“, objašnjava ovaj vojni ekspert.
Sistem „Pancir“ od početka primene stalno se usavršavao, a posebno je uzeto u obzir iskustvo njegove primene na Bliskom istoku, ističe glavni urednik portala „Arsenal otadžbine“ Dmitrij Drozdenko.
Sada je, kako kaže, taj sistem postao znatno moderniji i sposoban da se suprotstavi praktično svakom dronu. Ipak, dodaje on, to nije rešenje za svaku situaciju pa „Pancir“ treba koristiti kao deo jedinstvenog ešalonskog sistema PVO. Drugim rečima, moraju biti prisutni svi elementi da bi se zatvorio pristup neprijateljskim vazdušnim objektima. „Pancir je jedan od elemenata takve PVO, a njegova efikasnost se višestruko povećava ukoliko dejstvuje zajedno sa sistemima „Tor“ S-300 i S-400. Drozdenko podseća da je i osnovna verzija sistema – „Pancir-S1“ uspešno odbila masovni napad turskih bespilotnih letelica Bajraktar u Libiji.
„Ovi dronovi zaista nisu ništa naročiti. Moglo bi se čak reći da su daleko opasniji improvizovani dronovi koje su teroristi koristili za napade u Siriji. Ali uz normalan PVO sistem uz učešće „Pancira“, ni jedni ni drugi neće doleteti ni blizu cilja“, zaključio je stručnjak.