Bošnjaci mogu da izgube sve ako ne pristanu na kompromis
Bošnjačka politička elita, odbijajući kompromis oko reforme izbornog zakonodavstva u BiH, vodi diletantsku i neodgovornu politiku. Ipak, SAD mogu da nagovore Izetbegovića da pristane na kompromis. Bošnjaci se u odnosu na svoje američke saveznike nalaze u podređenoj poziciji i odbijanjem njihovih zahteva mogu da izgube sve.
SputnikAko je suditi po broju održanih sastanaka, američka administracija i EU poslednjih dana intenzivirali su aktivnosti u cilju rešavanja političke krize u BiH. U centru njihove pažnje nalazi se izborna reforma, pitanje koje već godinama opterećuje odnose između Bošnjaka i Hrvata u entitetu Federacija. Uz to, problem primene presude Sejdi—Finci takođe postoji deset godina.
Hrvatski politički prvaci traže izmene izbornog zakona kako bi se izbeglo da Bošnjaci preglasavanjem biraju njima podobne Hrvate, kao što su učinili na prošlim izborima, kada je bošnjačkim glasovima za člana Predsedništva iz redova hrvatskog naroda izabran Željko Komšić.
Bošnjaci mogu da izgube sve ako ne pristanu na kompromis
Lideri konstitutivnih naroda sa izaslanicima EU i SAD sreli su se poslednjih dana u nekoliko navrata i bili su škrti na rečima nakon sastanaka. Jedino su Bakir Izetbegović, lider SDA, i Ilija Cvitanović, lider HDZ 1990, izašli sa izjavama. Izetbegović da „probosanski blok jedinstveno ide na sve ili ništa“, dok Cvitanović optužuje bošnjačku stranu za opstrukciju razgovora. Amerikanci i Evropljani pak objavljuju da su stranama izneli minimalne mere transparentnosti koje moraju da budu deo svakog izbornog paketa.
Govoreći o Izetbegovićem stavu „sve ili ništa“, sociolog Vojislav Savić napominje da su SDA i njoj slične stranke maksimalno radikalizovale svoju retoriku i svoje biračko telo.
„I oni sada nemaju mnogo izbora da u toj situaciji reteriraju. Oni su došli u situaciju da je svaki kompromis za njih poraz i to zbog retorike da BiH mora biti unitarizovana po svaku cenu, tako da je svaka vrsta dogovora i odstupanja za njih problematična. Hrvati pak imaju mnogo prostora za kompromis i mogu da se odreknu nekih svojih prava ili potraživanja, a na drugoj strani da nešto dobiju. Srbi takođe imaju velik prostor za kompromis. Mi smo navikli na kompromise, da u pregovorima moraju nešto da daju. Tako je bilo od početka, ne našom voljom, nego nasiljem. Međutim, sada i Republika Srpska ima izgrađene procedure kako da se zaštiti i u budućnosti neće ići lako da se ona odriče nečega“, navodi naš sagovornik.
U najvećem problemu nalazi se SDA koja će, kako Savić kaže, morati da pristane na kompromis, a svaki pristanak na njega, pod nogama im izmiče tlo, koje im je do sada garantovalo sigurnu nacionalističku, unitarističku poziciju.
Srbi i Hrvati su u poziciji da naprave ustupke koji se tiču funkcionalnosti institucija, jer funkcionalnost ne znači nužno prenos nadležnosti, navodi Savić.
„To znači bolji sistem. Ljudi se sećaju mehanizma koordinacije koji je usvojen pre nekoliko godina, a on omogućava neophodnu funkcionalnost za pristup EU. Sa druge strane, Amerikanci imaju načina da privole Bošnjake da se ponašaju na određeni način, jer su oni zapravo njihovi jedini lojalni saveznici. Jer ako imate stranu od koje u potpunosti zavisite i ako u međuvremenu izgubite njihovu podršku, onda gubite sve“, objašnjava on.
Bošnjačka politička elita, kočeći izborne reforme, vodi neodgovornu i diletantsku politiku, ne želeći da BiH postane stabilan politički prostor, nadovezuje se profesor banjalučkog Fakulteta političkih nauka Vlade Simović.
„Ta politika ima samo dve varijable oko kojih se vrti. Jedna je pokazivanje da je sve u BiH komplikovano, nemoguće i nefunkcionalno i onda prizivaju intervencionizam. Sa druge strane, kontinuirano govore o navodnoj ugroženosti bošnjačkog nacionalnog bića, koja ne postoji, već je obrnuto. Upravo bošnjačke političke elite odsustvom potrebe da razgovaraju sa drugima i postižu zajednička rešenja ugrožavaju BiH kao celinu“, ističe on.
Stav RS — ne dirati u izbor srpskog člana Predsedništva
Poslednjih dana, specijalni predstavnik SAD za izbornu reformu Metju Palmer i njegov evropski parnjak Angelina Ajnhorst imali su niz sastanaka sa liderima hrvatskih partija Draganom Čovićem, predsednikom HDZ BiH i Ilijom Cvitanovićem, liderom HDZ 1990, kao i sa Bakirom Izetbegovićem, liderom bošnjačke SDA, ali i sa srpskim članom Predsedništva Miloradom Dodikom.
Priča oko reforme izbornog zakona nametnuta je zahvaljujući lobiranju Hrvatske, koja je kao članica EU i NATO-a uspela da nametne to pitanje, koje je zaista velik problem, kaže Savić i dodaje da izbor Željka Komšića za hrvatskog člana Predsedništva uz pomoć bošnjačkih glasova predstavlja presedan i nasilje nad hrvatskim narodom.
„Kada je u pitanju položaj Republike Srpske u svemu tome, on je prilično jasan. Bitno je da se ne dira sadašnje stanje, odnosno izbor člana Predsedništva iz Republike Srpske; problem je da se dogovore Bakir Izetbegović i Dragan Čović, odnosno da se Bošnjaci i Hrvati dogovore i tu se krije ključ rešenja problema izbornog zakona. I sami vidite da se ključni razgovori vode između Hrvata i Bošnjaka, dok Srbi prilično brzo reše svoj deo posla“, kaže Savić.
Stavljanje u fokus primene presude Sejdić-Finci i pitanje izbora hrvatskog člana Predsedništva pogrešan je pristup, smatra Simović. Izborni zakon nema samo za cilj da reguliše pitanje predstavljanja suverenih građana, već i da stvori stabilne institucije, navodi on.
Izmene izborne formule i izbornog praga, pitanje preferencija unutar izbornih lista, definisanje izbornih jedinica, kao i pitanja kompenzacionih mandata (koji su se pokazali jako štetnim), karaktera mandata i tehničkih aspekata izbora, za našeg sagovornika mnogo su izazovnija. Pitanja primene presude Sejdić-Finci i izbora hrvatskog člana Predsedništva, prema Simovićevim rečima, nerešiva su.
„Baš iz tog razloga, ova pitanja troše jako veliku energiju, iscrpljuju javni prostor u BiH, a pri tome, u ovom trenutku, rešenje nije ni na vidiku, niti se može rešiti, pre svega zbog činjenice da bošnjačka i hrvatska politička elita ne mogu da se dogovore. Posledica toga je da se ne bavimo pravim delovima izbornog zakona, koji su po mom mišljenju daleko bitniji za stabilnost i funkcionalnost. U tom kontekstu smatram da je jako bitno da se fokusira energija, pre svega srpske političke elite, da se u izborno zakonodavstvo uvedu rešenja koja će dovesti do stvaranja stabilnih parlamenata, funkcionalnih i stabilnih vlada koje su osnova za jedno prosperitetno društvo“, navodi on.