Alijansi je očigledno, smatra on, jedan od prioriteta da se širi na te zemlje. Tu treba tražiti i objašnjenje zašto je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg prozvao srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika zbog „zapaljive retorike“, kao i za poruke poslate sa posebne sednice NATO-a o Balkanu. Na njoj je Stoltenberg istakao da region Zapadnog Balkana ima veliki značaj za NATO, ali i konstatovao da je situacija zabrinjavajuća, te da „strani igrači jačaju intenzitet štetnog delovanja“. Ustvrdio je i da su vojne operacije Alijanse „pomogle da se uspostavi mir u regionu“.
„Dodik je za NATO problem u BiH, a kad oni vide problem, reakcija im je po sistemu čekića i eksera — problem je ekser, a oni su čekić da ga zakucaju“, slikovito primećuje Bilbija. On situaciju poredi i sa Belorusijom gde NATO, kako kaže, pod izgovorom borbe protiv migranata dovodi ozbiljnu vojsku na granicu prema toj zemlji.
„Zaboravljaju, međutim, da je to granica savezne države Rusije i Belorusije. NATO je ušao u opasnu fazu proširenja radi proširenja, zato što to donosi više profita. To je pogrešan koncept. Alijansa je izgubila svrhu postojanja uvlačenjem nepotrebnih članova, ali i onih koji taj savez čine tromijim, pa i korumpiranijim“, uveren je Bilbija.
Po mišljenju vojnog analitičara Aleksandra Radića, problem je što NATO nije imao izbalansiran odnos prema zemljama bivše Jugoslavije i tu je nastao raskorak. Još jedan važan momenat je, smatra, i to što NATO i njegove nove članice često imaju različite interese, a kao primer navodi Severnu Makedoniju.
„Makedonci su dali vazdušni prostor za dejstva NATO-a 1999. Ušli su u NATO, stvorena je slika da su bili sjajni đaci. Ali šta je konačni rezultat — frustracija jednog disfunkcionalnog aparata. Jer politika je stvarala sliku da će nešto biti rešeno, ali politički život u Severnoj Makedonije zavisi od makedonske politike, a ne od te vojne organizacije. Tu se vrtimo u krug“, konstatuje Radić.
Severna Makedonija je tako, podseća on, veštački ugurana u NATO, a i to tek pošto je s drugom članicom Grčkom pregovarala o imenu.
„Vrhunac događaja je da u danu kad Severna Makedonija priprema proslavu državnog praznika, grčki borbeni avioni nadleću Skoplje i onda se javno mnjenje pita da li je to bila poenta“, objašnjava Radić.
NATO je, u međuvremenu, postao nešto drugo, a mnogo toga, smatra on, pokazuje da su i balkanske zemlje opterećenje za Alijansu. Različite su pozicije i interesi članica NATO-a iz Zapadne Evrope i ovih novih iz našeg regiona, ocenjuje Radić.