Britanski politikolog i istoričar Anatol Liven navodi u materijalu da je u očima zapadnih političara Rusija „revizionistička“ sila koja navodno pokušava da izmeni status kvo i „ospori na pravilima zasnovan međunarodni poredak“.
Međutim, na Bliskom istoku, gde su SAD posejale mnogo razdora u proteklih dvadeset godina, vlada drugačije mišljenje, ističe Liven.
Prema rečima stručnjaka, nakon više godina suprotstavljanje Moskve regionalnoj politici Vašingtona pokazalo se osnovanim ne samo sa gledišta Rusije, već i samih Amerikanca i njihovih saveznika.
S tim u vezi, on podseća da se ruski predsednik Vladimir Putin protivio ulasku američkih snaga u Irak 2003. godine, jer je predvideo raspad zemlje zbog naglog rasta islamskog ekstremizma.
„Možda je trebalo da Amerikanci poslušaju savet Rusije?“, pita se ekspert.
Politikolog je kao primer naveo i sutaciju u Libiji nakog svrgavanja režima Moamera Gadafija i ustanke u Egiptu, Siriji i drugim zemljama regiona 2011. godine. U članku se navodi da je Rusiju zabrinjavala pobeda islamista i obnavljanje terorističkih baza.
Neki američki zvaničnici savetovali su tadašnjeg predsednika SAD Baraka Obamu da se ne upušta u pokušaje rušenja režima Bašara Asada u Siriji zbog rizika da bi DAEŠ (teroristička organizacija zabranjena u Rusiji) mogao da preuzme vlast, dok je zalaganje Moskve za isto to – osuđeno, ističe „Forin polisi“.
Prema navodima američkog medija, Moskva je mogla da utiče na potpisivanje iranskog nuklearnog sporazuma 2015. godine, a Vašington je mogao da dobije mnogo povoljniji sporazum sa Teheranom da je poslušao savete Rusije o tom pitanju još 2002-2003. godine.
Istorija Bliskog istoka pokazala je da bar u toj oblasti postoji čvrsta osnova za saradnju dveju država, ali da Amerika radi daljeg razvoja dijaloga mora da prizna da se u mnogo navrata ispostavilo da je Moskva u pravu, a Vašington ne, zaključuje autor.