„Ukrajinska vojska se sama približila Rusima, to nije bilo na najvišem nivou... Vojska. Razgovarali su i Ukrajinci su upozorili Ruse da Krim neće biti ruski ako ne preduzmemo određene akcije. Neće biti ni ukrajinski. Nego čiji će biti? Pripašće NATO-u. Tada se NATO naoštrio na Krim. I posle još jednog sastanka sa Rusima, oni su predložili - obavestite svog predsednika da se pitanje Krima mora rešiti. Koliko znam, predsednik je bio obavešten“, rekao je beloruski predsednik u intervjuu generalnom direktoru MIA „Rusija sevodnja“ Dmitriju Kiseljovu.
Prema njegovim rečima, Amerikanci su već isplanirali kasarne u Sevastopolju.
„Oni koji su služili na Krimu, oni su to videli, Ukrajinci, bivši sovjetski generali i oficiri i predložili su Rusima. Prema podacima kojima raspolažem, predsednik je insistirao na pravnom rešenju problema. On je apsolutno bio ‘za’. Znam Putinov stav – ni slučajno nije smelo da bude snaga NATO na Krimu“, naveo je on.
Prema Lukašenkovim rečima, Putin je insistirao na referendumu. Referendum je pravno prisajedinio Krim Ruskoj Federaciji, dodao je.
„Zbog toga na Krimu nije bio ispaljen nijedan metak“, rekao je beloruski predsednik.
Podsetimo, Krim je ušao u sastav Rusije nakon referenduma o poluostrvu 2014. godine koji je održan nakon državnog prevrata u Ukrajini, na kom se većina stanovnika Republike Krim i Sevastopolja izjasnila za ulazak u sastav Rusije.
Ukrajina smatra Krim svojom teritorijom, ali privremeno okupiranom, dok su ruske vlasti više puta saopštavale da su se Krimljani demokratskim putem i u skladu sa međunarodnim pravom i statutom UN izjasnili za prisajedinjenje Rusiji.