Takav potez, upozorava Simić, bio bi bez sumnje i korak bliže stvaranju velike Albanije. Haradinaj, koji i sam od 2017. godine ima albansko državljanstvo, smatra da je ovo pitanje od nacionalnog interesa i da bi bilo od koristi u sporenju sa Srbijom.
Korak bliže ka ujedinjenju
Ivica Simić, analitičar i novinar portala „Kosovo online“, za Sputnjik naglašava da je ovo samo još jedna u nizu izjava kosovskih političara čiji je cilj ujedinjenje Kosova sa Albanijom, drugim rečima, stvaranje velike Albanije.
„To je nedvosmisleno put svih albanskih političara na KiM, bilo da su na vlasti ili u opoziciji. U poslednje vreme na različitim skupovima su sve otvoreniji ti povici ka velikoj Albaniji,“ kaže naš sagovornik.
Simić podseća i da sam premijer tzv. Kosova Aljbin Kurti u svom kabinetu ne drži zastavu Kosova već zastavu Albanije.
„Srbima na KiM očigledno se na ovaj način pokušava suziti manevarski prostor jer ono što ih spaja sa Srbijom je sve udaljenije i jer Srbi sve teže dolaze do centralne Srbije i obrnuto, dok međunarodna zajednica ćuti,“ kaže Simić.
Davanje državljanstva bi uticalo na pregovore
S druge strane, dodaje on, Albancima sa Kosova je put ka Albaniji i u bukvalnom smislu svakim danim sve lakši.
„Posle poslednje zajedničke sednice vlada Albanije i tzv. Kosova pre par dana utisak je da im je glavna tema bila velika Albanija jer je akcent sednice bio na tome da Albanija lobira da Kosovo postane priznata država u UN posle čega bi se pripojili Albaniji. Tako da Haradinajeva izjava nije slučajna, posebno sada kad je na lokalnim izborima ostvario bolje rezultate nego što se očekivalo,“ kaže Simić.
Naš sagovornik sa KiM smatra da će, ako se kojim slučajem desi da Albanija zvanično ili prećutno počne da kosovskim Albancima daje državljanstvo, to imati uticaja i na pregovore s Beogradom.
„Ako se neka strana zalaže za pripajanje drugoj zemlji a pregovara o svom statusu to je suludo. Na sva usta se zvoni o velikoj Albaniji a u Briselu treba da se razgovara o sporazumima koje Kosovo treba da primeni. Kako razgovarati o sporazumu o slobodi kretanja na Jarinju ako su Priština i Tirana već potpisale sporazum o slobodnom prelasku kosovsko-albanske granice,“ ističe naš sagovornik.
Uticalo bi na biračko telo u Albaniji
S druge strane profesor Nedžmedin Spahiu, doktor političkih nauka iz Prištine, smatra da nekima u Albaniji ideja o albanskom državljanstvu za kosovske Albance ne bi išla u korist, jer bi poremetila biračko telo.
„Do toga neće doći tako da to što Haradinaj govori zapravo se time poigrava jer EU nije dala viznu liberalizaciju za građane Kosova a to se nestrpljivo iščekuje. Takođe ovakvim izjavama pokušava da pridobije i neki glas za moguće izbore na Kosovu,“ uveren je Spahiu.
Haradinaj je istakao da bi davanje državljanstva svim Albancima bilo i u interesu Albanije jer bi tako povećala i broj učesnika na tržištu i u privredi.
Haradinaj je napomenuo da ako svi Albanci dobiju državljanstvo, onda će biti više od 10 miliona ljudi povezano sa Albanijom, koji će dati svoj doprinos u svemu, uključujući poreze i doprinose.
„Tako će moć albanske države da se povećava na ekonomskom, bezbednosnom planu, kao i u drugim oblastima”, poručio je nekadašnji kosovski premijer.
Kosovo i Albanija, kako je rekao, imaju veliku potrebu da se dogovore o svim protokolima međusobnih odnosa u svakoj oblasti života, kao i da je važna brzina njihovog sprovođenja.