Ksenoboti su napravljeni prošle godine u laboratoriji od ćelija afričkih žaba (Xenopus laevis), po kojima su poneli i ime. Američki naučnici koji stoje iza tog eksperimenta tada su objavili da bi oni mogli da budu iskorišćeni kao zamena za materijale koji vremenom propadaju, kao što su beton, čelik ili plastika, ali i u druge svrhe, kao što je regenerativna medicina ili rad sa radioaktivnim materijalima.
Nešto kasnije, saopštili su da su unapredili ksenobote tako da mogu da zapamte svoje okruženje i da se skupljaju u rojeve. Oni su nešto veći od jednog milimetra, mogu da se kreću, rade zajedno i sami se „leče“. Nisu roboti kakve inače zamišljamo, već bi se preciznije moglo reći da su programirana živa bića.
Naučnici su sada otkrili da su minijaturni „živi roboti“ počeli spontano da se razmnožavaju, objavljeno je u naučnom časopisu PNAS.
Džošua Bongard, jedan od autora naučne studije, kaže da bi ta tehnologija mogla da se koristi u borbi protiv pandemija u budućnosti i da ubrza proizvodnju vakcina.
Sem Krigman, vodeći autor studije, opisao je da su ksenoboti razvili potpuno nov način razmnožavanja, „koji nauci nije poznat ni u životinjskom ni u biljnom svetu“.
Oni koriste takozvanu kinetičku replikaciju, odnosno razmnožavanje uz pomoć kretanja, proces koji je poznat na molekularnom nivou, ali ne i na nivou ćelija ili organizama.
Kada je primećena mogućnost spontanog razmnožavanja, naučnici su uz pomoć superkompjutera proučavali milione oblika ksenobota, kako bi utvrdili koji je najpodesniji za replikaciju i izabrali prave „roditelje“.
Superkompjuter je izabrao oblik sličan ćiriličnom slovu S ili Pekmenu iz popularne video-igre. Ksenobot u tom obliku je mogao da nađe na stotine matičnih ćelija u Petrijevoj posudi, skupi ih u „usta“, a od njih je nekoliko dana kasnije nastajao novi ksenobot.
„Veštačka inteligencija nije programirala ove mašine onako kako se uobičajeno zamišlja, odnosno pisanjem koda. Ona ih je oblikovala i „izvajala“, a njihov oblik je suština programiranja. Oblik utiče na njihovo ponašanje“, kazao je Džošua Bongard.
„Roditelji“ ksenoboti nisu „podigli“ samo jednu generaciju svojih naslednika, već nekoliko, čak stvarajući i pra-pra-praunuke, objašnjava Sem Krigman.
Prema rečima Džošue Bongarda, brzina replikacije živih robota mogla bi da ima ključnu ulogu u njihovoj primeni, prenosi RT.
„Ako možemo da razvijemo tehnologiju, učeći od ksenobota, u kojoj brzo možemo da kažemo veštačkoj inteligenciji da nam je potreban biološki alat koji radi H i U, a sprečava Z, to bi bilo od velike koristi“, objašnjava on. Na taj način bi živi roboti mogli da budu efikasni u regenerativnoj medicini.
Američki mediji objavili su kako je ovaj projekat delimično finansirala DARPA, agencija američkog ministarstva odbrane za napredne istraživačke projekte, te postavljaju pitanje etičke ispravnosti ovakvih eksperimenata. Tako bi živi roboti mogli da budu iskorišćeni u vojne svrhe, ali i kao moguće biološko oružje terorista. Naučnici, međutim, kažu da je potencijalna korist daleko veća od opasnosti, a da su živi roboti, kad završe svoj zadatak, potpuno biološki razgradivi.