Strahota u EU-Hrvatskoj: Niče ustaško groblje — nacističke ubice pored svojih srpskih žrtava

Za ovu skandaloznu, zastrašujuću odluku glasali su svi članovi Odbora iz HDZ-a, predstavnik Socijaldemokratske partije bio je, navodno, sprečen da dođe, a protiv je glasala samo Katarina Peović iz levo orijentisane „Radničke fronte“.

Na njen predlog, iz zaključka je, kaže, makar sklonjen izraz „hrvatska vojska“, kojim se ustaše i domobrani pretvaraju u formaciju koja nije bila kolaboracionistička, a šta će pisati na spomenicima, može samo da se pretpostavi.

Ona za Sputnjik kaže da ovo nije prva odluka kojom neoustaštvo skrnavi sećanje na nevine žrtve i antifašističku borbu. Na Mirogoju je već postavljen krst na kome piše „u slavu za dugo sećanje na pripadnike hrvatske vojske“.

Ona kaže da je ovakvo ponašanje HDZ-a očekivano, ali da je problem nastao greškom sadašnjeg predsednika, tadašnjeg premijera Zoran Milanovića, iako od nekoga ko se deklariše kao socijalista to nije očekivala.

„Milanović je 2013. godine omogućio osnivanje poverenstva za održavanje groblja iz Drugog svetskog rata, u kome je lično imenovao te članove, između ostalih i udruženje ’Hrvatski domobran‘. Ja sam tek od prošle godine članica Sabora, postavila sam pitanje kako je moguće da u poverenstvu sedi član udruženja koje je uklanjalo partizanske spomenike i postavilo spomenik sa natpisom ’Za hrvatsku vojsku od 1941. do 1945.‘ u Karlovcu, koje objavljuje bilten sa slikama Ante Pavelića i drugih ustaša.“

Peovićeva dodaje da ova činjenica ne opravdava HDZ i da situaciju treba sagledati racionalno:

U obrazloženju odluke o uređenju groblja na čak 3.700 metara kvadratnih, na šta će biti potrošeno 300 hiljada evra, stoji da je NDH izraz vekovne težnje hrvatskog naroda, čak se i citira Franjo Tuđman, koji je, podseća Peovićeva, i dao povod za reviziju istorije.

Dejan Ristić, direktor Muzeja žrtava genocida u Beogradu, za Sputnjik kaže da je pre svega kao čovek zgrožen ovom antiljudskom, anticivilizacijskom odlukom, a zatim i kao istoričar.

„Muzej će obavestiti relevantne institucije u Evropi i svetu, posebno imajući u vidu da se u neposrednoj blizini tog ustaškog groblja, groblja najvećih zlikovaca i zločinaca, nalazi i masovna grobnica sa gotovo 900 srpske dece stradale usled posledica zloglasne ofanzive, odnosno nacističko-ustaškog napada na Kozaru i potkozarje 1942. godine. Jedni do drugih naći će se nevine žrtve, nedužna deca i zlikovci koji su na njih nasrnuli, to je zastrašujuće“, ističe Ristić.

Dodaje da ovo nije samo revizija, već brutalno falsifikovanje istorije, pokazatelj galopirajućeg neoustaštva, u 21. veku javno, na državnom planu se veliča jedna od najmonstruoznijih ideologija koja je proizvela genocid počinjen nad Srbima na teritoriji NDH, Holokaust i genocid nad Romima.

„Odluka je zastrašujuća po svojoj simboličkoj i stvarnoj i političkoj poruci. Sa druge strane, ona je i antiustavna, imajući u vidu preambulu Ustava Republike Hrvatske, gde se jasno odbacuje Nezavisna Država Hrvatska. Postavlja se pitanje, kako Sabor može da usvoji taj zaključak, kad je to bila vojska NDH, koju Hrvatska Ustavom snažno odbacuje“, ističe Ristić.

Peovićeva dodaje da antifašistička udruženja godinama upozoravaju na ovaj problem, ali ne samo u Hrvatskoj. Njena „Radnička fronta“ smatra da Evropa ne samo da blagosilja divljanje ustaša i drugih fašista, već i sama u tome učestvuje, da opasni istorijski revizionizam dolazi i iz Evrope.

„Razne rezolucije koje se pojavljuju od 2009. godine idu za tim da se relativizuje nasleđe nacizma i fašizma, odnosno da se oni izjednače sa komunizmom i socijalizmom, da se sve nazove totalitarizmom. Taj narativ isključivo služi da bi se sprovela opasna istorijska revizija u kojoj se zločini fašizma i nacizma relativizuju, a komunizam, ideja boljeg i pravednijeg društva, koja je završila Staljinizmom, ali nije počela, izjednačava sa idejom rasnih zakona, društva čiste arijevske rase u kome se potpuno isključuju manjine“, ističe Peovićeva i dodaje da je poslednja takva Rezolucija o važnosti evropskog sećanja inicirana iz zemalja u kojima možemo detektovati deficit demokratije, Mađarske, Poljske, ali i Hrvatske.

Sve se veruje, radi ne samo zbog istoriografije, već u pokušaju da se zatre borba za bolje i pravednije društvo, da se samo držimo postojećeg, kapitalističkog, koje je najbolje od svih svetova.

Dejan Ristić dodaje da će Muzej o ovome pre svih obavestiti Jad Vašem, memorijalnu ustanovu za žrtve Holokausta, ali i čitav niz drugih institucija, poput Memorijalnog muzeja Holokausta u Sjedinjenim Državama, institucija u Evropi, ali i IHRA-u.

„To je Međunarodna međudržavna organizacija za obrazovanje, istraživanje i sećanje na Holokaust, u kojoj su Republika Srbija, ali i Republika Hrvatska punopravni članovi. Hrvatska će 2023. godine i predsedavati tom organizacijom. Ako planira da ga ovim činom najavi, to predsedavanje će očigledno biti veoma problematično.“