„(U tom slučaju) ponudiću (predsedniku Rusije Vladimiru) Putinu da vrati nuklearno oružje Belorusiji“, rekao je Lukašenko.
Na pitanje da precizira o kakvim sistemima je reč, beloruski lider je napomenuo: „Dogovorićemo se kakvo“.
„Nuklearno oružje koje će biti najefikasnije pri takvom kontaktu. Mi smo na teritoriji Belorusije spremni za to. Ja kao brižan domaćin nisam ništa uništio. Sve ‘šupe’ su i dalje na istom mestu“, dodao je on.
Ranije je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio da, ako Nemačka odbije da razmesti kod sebe nuklearno oružje, ono može završiti u drugim evropskim zemljama, uključujući i istočno od Nemačke.
Posle raspada SSSR-a, na teritoriji Belorusije nalazilo se na desetine punjenja za strateške interkontinentalne rakete „Topolj“ i više od hiljadu taktičkih nuklearnih bojevih glava. Povlačenje nuklearnog oružja bilo je rezultat potpisivanja Ugovora o neširenju nuklearnog oružja od strane Minska.
Belorusija spremna da reaguje
U svetlu manevara NATO-a na Baltiku i u Ukrajini, Minsk ima plan i borbene jedinice da reaguje na pokušaje pokretanja sukoba, rekao je predsednik Belorusije.
„Evo i započeli su te manevre u Poljskoj, Letoniji, Litvaniji i Ukrajini. Šta ja treba da radim kao glavnokomandujući? Ne treba da podležem provokacijama, ali moram da predvidim šta će se desiti, da se ne bi desilo kao 1941. godine“, istakao je on.
Prema njegovim rečima, „Staljin je svima govorio: ne podležite provokacijama, ne popuštajte, dolazili su signali iz Kremlja i tada je zapravo počinjao rat“.
„Zbog toga moram da imam planove i jedinice, delove beloruske vojske koji će reagovati na svaki pokušaj da se ovde stvori sukob. Na granici baltičkih država, Poljske i Ukrajine. Nažalost, Ukrajinci su se, kao i obično, zaleteli čak i pre NATO trupa. Zatvorili su nebo pre Evropske unije i Amerikanaca za prelete beloruskih aviona“, primetio je šef beloruske države.
Uzrok krize na granici – odbijanje EU da izgradi izbegličke kampove
Govoreći o migrantskoj krizi na belorusko-poljskoj granici, Lukašenko je rekao da su uzroci ove krize bili odbijanje Evropske unije da izgradi izbegličke kampove i sankcije.
On je podsetio da su Belorusija i EU imale sporazum o readmisiji, prema kojem, ako migranti uđu u Evropsku uniju preko beloruske teritorije, Minsk bi ih vraćao i smeštao u Belorusiju u izbegličke kampove.
„Trebalo je da oni (Evropska unija) izgrade kampove i počeli su da ih grade, a onda su stali. I ja sam prestao da ih uzimam odatle“, objasnio je Lukašenko.
Beloruski lider je napomenuo da je Evropska unija prva prekršila sporazum o readmisiji i da sada ne želi da razgovara o ovoj temi. Zatim su, prema rečima Lukašenka, počele sankcije protiv Belorusije.
„Stavili vam omču oko vrata, stežu i kažu: zaštiti me. Iskreno sam im to rekao na samom početku: momci, krenuli ste da zaoštravate odnose. Optužujete nas za ovaj avion (incident sa avionom ‘Rajanera’). Iako nemate nikakve činjenice. Vi (EU) ste počeli da gušite Belorusiju“, naglasio je on.
Pomoć izbeglicama
Predsednik Belorusije saopštio je da je ta zemlja potrošila oko 25 miliona dolara na pomoć i održavanje izbeglica na granici sa Poljskom.
„Pre nedelju dana bilo je dvanaest i po miliona dolara... Sada će to biti duplo više“, precizrao je Lukašenko. Prema njegovim rečima, radi se o troškovima obezbeđivanja hrane migrantima, deo sredstava je otišao na lečenje i ogrev.
Istovremeno, Lukašenko je istakao da smatra da bi međunarodna pomoć izbeglicama koje se trenutno nalaze u transportno-logističkom centru u blizini belorusko-poljske granice mogla da bude značajnija nego sada.
Kako je naveo, Belorusija će pokušati da reši problem izbeglica na granici sa Poljskom do kraja godine.
„Odmah sam joj rekao (v.d. nemačkog kancelara Angeli Merkel)... Pokušaću da rešim ovaj problem do Nove godine, jer nam nije potreban“, precizirao je predsednik.
Prema Lukašenkovim rečima, Belorusija će tražiti od izbeglica sa Bliskog istoka „koji su legalno smešteni u našim hotelima sa turističkom vizom, da se vrate, jer neće biti humanitarnog koridora“.
On je dodao da se iz Belorusije u Irak već vratilo više od hiljadu izbeglica.
Podsetimo, nekoliko hiljada migranata poslednjih nedelja se okupilo na granici Belorusije i Poljske u nadi da će stići do zemalja Evropske unije. Poljske vlasti pojačale su graničnu bezbednost, kon centrisale vojsku i osujetile pokušaje ilegalnih imigranata da uđu u zemlju, okrivljujući Minsk za migrantsku krizu. Sve ove optužbe Belorusija demantuje, tvrdeći da Poljska nasilno proteruje migrante na teritoriju belorusije i veštački zaoštrava situaciju sa izbeglicama.