„Rusija definitivno razmatra invaziju kao jednu od alternativa. Nema dokaza da je odluka o njenoj realizaciji već doneta u Moskvi, ali ova varojanta se nalazi na njihovom stolu“, rekao je Kuleba u intervjuu za letonski list „Delfi“, prenosi Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine.
Prema njegovim rečima, danas Ukrajina i njeni partneri rade na tome da odgovore Rusiju od izbora u korist „invazije“. Kuleba smatra da se to neće postići ustupcima, već samo snažnom politikom obuzdavanja. Osim toga, Kuleba smatra da Rusija 2014. godine „nije mogla da ostvari sve svoje ciljeve, pa za rusku vojsku pohod na Ukrajinu neće biti lak”.
Pripreme državnog udara
Kuleba je dodao da Ministarstvo spoljnih poslova zemlje informiše zapadne partnere o detaljima pripreme državnog udara u Ukrajini.
„Naravno, kada govorimo o hibridnim oblicima ratovanja, spoljni vojni pritisak je direktno povezan sa unutrašnjom destabilizacijom zemlje... Naši organi proučavaju ove informacije (o pripremi državnog udara) i mi ćemo, naravno, našim partnerima dostaviti ažurirane informacije kada se one pojave“, istakao je ministar.
On smatra da ako Rusija odluči da izvrši „novu invaziju” na Ukrajinu, onda će ova ofanzivna operacija biti praćena dejstvima na destabilizaciji situacije unutar države.
„Ako Rusija odluči da pribegne ekstremnoj meri, odnosno vojnoj ofanzivnoj operaciji, onda će ovoj operaciji nesumnjivo prethoditi ili će ona biti praćena njenim sistematskim drskim pokušajima destabilizacije Ukrajine iznutra svim sredstvima koja su joj dostupna“, naveo je Kuleba.
Prema njegovim rečima, uključivanje vojske u svaki državni udar predstavlja jedan od scenarija, ali da ukrajinska vojska ima veliko poštovanje i poverenje u ukrajinskom društvu.
„A rukovodstvo vojske odlučno je da zaštiti suverenitet i demokratski izabranu vlast i vladu Ukrajine“, dodao je on.
Predviđanja Kijeva u vezi sa dejstvima Oružanih snaga Rusije, uključujući navodno planirane napade, čuju se od 2014. godine. Predsednik Rusije Vladimir Putin ranije je izjavio da Rusija ne namerava nikoga da napada. Prema njegovim rečima, ruska pretnja je „izmišljotinaonih koji žele da unovče svoju ulogu prethodnice u borbi protiv Rusije i da za to dobiju neke bonuse i povlastice“. Moskva je više puta izjavljivala da nije strana u unutrašnjem ukrajinskom sukobu i da je zainteresovana da Kijev prevaziđe političku i ekonomsku krizu.
Ranije je list „Vašington post“ objavio da američki i evropski zvaničnici izražavaju zabrinutost jer, navodno, prate prebacivanje ruskih snaga ka granici sa Ukrajinom. List „Politiko“ objavio je „satelitske snimke“ koji, kako se tvrdi, pokazuju da Rusija navodno grupiše snage i vojnu tehniku na granici sa Ukrajinom.
Ministarstvo odbrane Ukrajine kasnije je demantovalo medijske navode o povećavanju grupa Oružanih snaga Rusije. Portparol američke vojske Džon Kirbi rekao je da Pentagon nastavlja da prati „uznemiravajuća premeštanja” ruskih trupa „blizu Ukrajine”.
Kijev i zapadne države u poslednje vreme izražavaju zabrinutost zbog navodnog intenziviranja „agresivnih dejstava“ Rusije u blizini granica Ukrajine. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da Rusija premešta trupe unutar svoje teritorije i po sopstvenom nahođenju. Prema njegovim rečima, to nikome ne preti i ne treba nikoga da brine.
Ranije je predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski saopštio da raspolaže informacijama da je za 1. decembar u Ukrajini planiran državni prevrat i da bi u to mogao da bude umešan najbogatiji ukrajinski biznismen Rinat Ahmetov.