Mrka je poslednji politički teškaš, starog kova. Obrazovani mangup sa rasnim manirima beogradskog asfalta iz „kruga dvojke“. Bukač i boem. Bivši sportista, košarkaš Radničkog, bokser i večiti fajter. Sa svima na ti — od predsednika države do konobara i taksiste.
Lojalna lafčina i kafanska bitanga sa beogradskog Crvenog krsta, u najlepšem značenju te reči. Govorio je da od nekretnina ima karirane astale u „Trandafiloviću“, „Sokolcu“ i ostalim voljenim kafanama.
Iako je prošao sve strukture u državnoj hijerarhiji, nikad nije bio funkcioner-foteljaš, uvek samo inženjer — građevinac, čak i kad je bio ministar sredinom prve decenije ovog veka.
„Sine, da nije ovih silnih tendera koje je donela ova tvoja demokratija, ja bih davno sve auto-puteve kroz državu izgradio“, vikao je često kroz osmeh ministar Mrka, podsećajući me kako su Sloba Milošević i on „silovito“ obnavljali Srbiju posle bombardovanja 1999.
Posle tog Petog oktobra, nikad nije rekao ružnu reč o Slobi i Miri Marković, čak i kad se to podrazumevalo i politički nagrađivalo. Viteški je ponavljao da su mu to prijatelji, čak i kad njegove najbliže kolege socijalisti nisu smele ni imena više da im pomenu.
Ali, istina, važila je legenda koju mi je i sam Mrka potvrdio, da je u vreme najjače Miloševićeve vladavine kod njega, svog šefa, u Predsedništvo dolazio bez najave, a u kabinet bez kucanja.
Bio je preplanuli ministar sa „lakost“ majicom i u vreme vladavine Demokratske stranke i nije se odrekao prijateljstva sa Borisom Tadićem ni kad je on izgubio vlast.
Bio je javno u odličnim odnosima sa tadašnjim radikalima Tomislavom Nikolićem i Aleksandrom Vučićem, kad su oni bili u opoziciji i politički progonjeni od demokratske vlasti.
Nekako je Mrka, jednostavno, bio drugačiji. Voleo je zdravu i mušku političku bitku, ali nije tukao ispod stola, s leđa, podmuklo, kad je rival već na zemlji i kad je poražen.
Bio je socijalista do kraja, pa čak i komunista. Isticao je da voli Rusiju, a iznad svega Beograd i Srbiju.
Otišao je danas, kad se mnogi njegovi višedecenijski infrastrukturni snovi i planovi postepeno ostvaruju.
Otišao je kao džentlmen, kao fer plej igrač sa brutalnog i nemilosrdnog političkog poprišta.
Otišao je kao gospodin, iako je insistirao da bude samo drug.
Drug Mrka.