Na sednici Odbora za finansije, na kojoj je razmatran u pojedinostima predlog izmena i dopuna Zakona o porezima na imovinu, povela se polemika oko toga zbog čega se plaća veći porez na imovinu.
Poslanik Mihailo Jokić, iz Poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – za našu decu“, rekao je da je reč o porezu na imovinu na stambene objekte i da, po njegovom mišljenju, svi mogu da kažu da su skoro sve lokalne samouprave podigle cenu i da se plaća veći porez, uz obrazloženje da je skočila cena kvadratnog metra.
„Ali porez na kuće ne zavisi samo od kvadratnog metra već i od poreske stope, koja ne može biti veća od 0,4 odsto, a ona se kod mnogih lokalnih samouprava klizala i povećavala. Zalažem se da to ne bude obrazloženje (da je porez veći zbog cene kvadrata) i da se to lokalnim samoupravama pojasni. Ali ništa se ne radi na tome da se taj prihod koji lokalne samouprave dobijaju poveća tako što će se proširiti obim (obuhvat), jer veliki procenat ljudi u lokalnim samoupravama ne plaća taj porez ili ga ne plaća u odgovarajućem iznosu“, rekao je Jokić.
Takođe, tvrdi da svi koji žive van Beograda znaju da je tako i da misli da je verovatno tako i u Beogradu.
Kaže da je lokalnim samoupravama najlakše da „onima koji plaćaju – podignu porez, i da ga i dalje plaćaju“.
„Tražim da se lokalnim samoupravama postavi taj zadatak (da se poveća obuhvat). To su ti izvorni prihodi za koje mora da se bori lokalna samouprava, a ima načina, jer poznati su parametri i resursi. Samo bi trebalo iz Ministarstva finansija da im skrenu pažnju da je najlakše uraditi ovo što one rade. Ali, ako se borimo za to da se povećaju plate građanima i životni standard, onda im ne treba po tim stavkama uzimati, ako to nije potrebno“, naveo je Jokić.
Ministar Mali je odgovorio da porez na imovinu predstavlja najveći izvorni prihod lokalnih samouprava, ako se izuzmu transferna sredstva koje dobijaju sa centralnog nivoa vlasti.
„Trenutna situacija na terenu je takva da su mnoge lokalne samouprave mnogo toga uradile kada je obuhvat u pitanju i većina predsednika opština, sa kojima ja razgovaram, nemaju nameru da povećavaju poreske stope nego da povećaju obuhvat“, rekao je Mali.
Istakao je da nije tačno da lokalne samouprave povećavaju poreske stope, već da povećavaju obuhvat i da im u tom poslu dosta pomaže digitalizacija katastra, to jest satelitski i mnogi drugi snimci.
Ministar je rekao da je državi, po njegovom mišljenju, veoma teško da ograniči lokalne samouprave po pitanju naplate porez na imovinu, jer bi to bilo mešanje u njihovu nadležnost.
„Ne bih se mešao u njihove izvorne prihode, to je na njima. Niste u pravu da se povećavaju poreske stope, većina povećava obuhvat, a ne poreske stope“, naveo je Mali.
Takođe, istakao je da bi bila prava konfuzija ako bi se poreske stope menjale na osnovu rasta ili pada vrednosti kvadrata.
„Konfuzija bi bila kada bi bilo – ako poraste cena kvadrata, onda ću da smanjim poresku stopu, a što je moguće, pa onda ako sledeće godine padne cena kvadrata, da povećam poresku stopu...“, dodao je Mali.
Ministar kaže da ako je skočila cena kvadrata u nekoj opštini, to znači da je ona nešto investirala i dobro uradila za te građane.
„Način na koji se određuje porez koji se godišnje plaća izgleda ovako, imate poresku stopu puta broj kvadrata i cenu kvadrata. Činjenica jeste da cene kvadrata rastu u gotovo svim lokalnim samoupravama. Ako rastu cene kvadrata raste i nivo bogatstva u lokalnoj samouprava i onda i treba da platite veći porez na imovinu, zato što je ta opština nešto dobro uradila za građane, čim je porasla cena kvadrata“.
Zar nije logično da se u tom slučaju plati veći porez na imovinu, zapitao je Mali.
„Kada napravite prve dve linije metroa, kada se susretnu u Mirijevu, pa kad skoči cena sa 1.000 na 1.600 evra po kvadratu, zar to ne onda ne odslikava vrednost te imovine na koju se plaća porez na imovinu“, zaključio je ministar Mali.