Naime, sredinom avgusta došlo je do naglog porasta slučajeva zaraze koronom u Japanu na više od 23.000 novih infekcija dnevno, a trenutno su ti brojevi pali na samo 170 zaraženih, dok su se smrtni slučajevi izazvani ovim virusom u novembru spustili na jednocifrene brojeve.
Kako za Sputnjik kaže dugogodišnji dopisnik Tanjuga iz Tokija Dragan Milenković, od početka pandemije u toj zemlji je od ovog virusa obolelo 1.726,138 osoba, umrlo je 18.262, a izlečeno je njih 1.706,670. Podaci govore da u utorak na prostoru južno od Osake pa sve do Okinave nije bilo zaraženih, a ukupno u celom Japanu bilo je svega 148 zaraženih.
Korona „izvršila harakiri“
„U Tokiju, gradu sa tridesetak miliona stanovnika, zabeleženo je manje od 20 slučajeva zaraze virusom korona. To su zaista jako male brojke, pa i ne čudi da bi svako pomislio da korone u Japanu više nema. Naravno, svi sada traže objašnjenje, ali ja mislim da je to rezultat japanske sistematičnosti, discipline, načina života, ali i karaktera“, objašnjava naš sagovornik.
On podseća da je u aprilu u Japanu bilo jako malo vakcinisanog stanovništva, svega dva ili tri odsto, pa je bilo puno i onih koji su mislili da zbog situacije sa pandemijom Olimpijade neće biti.
„Ali, Japanci kada imaju cilj, oni se ka njemu usmere svim sredstvima i ja sam bio uveren da samo smak sveta može da ih spreči da organizuju Olimpijske igre. Naime, od trenutka kada su dobili prve vakcine, oni su znali da neće moći da postignu željeni stepen imunizacije ukoliko to budu radili paralelno sa Olimpijadom. Zato su napravili bukvalno jedan vakuum oko Olimpijskih igara, oko borilišta, smeštaja za sportiste i svih mesta povezanih sa igrama, jedan savršen sistem u kome je zaista bilo teško i zaraziti se i preneti zarazu. Tek kada su odradili Olimpijadu, oni su krenuli sa vakcinacijom i tu su dali sve od sebe, pa je sada od 127 miliona stanovnika vakcinisano oko 77 odsto“, ukazuje Milenković.
Kako dodaje, u Japanu su podaci o broju obolelih, izlečenih i umrlih vrlo transparentni.
„Kod Japanaca je uvek sve jasno, ništa se ne skriva, a stanovništvu se samo predočava šta treba da radi. Takođe, iako je Tokio bio nekoliko puta u vanrednom stanju, japanske mere su se uvek odnosile na preporuke i molbe za disciplinom, maskama, distancom, a nikako na uslovljavanja ili kažnjavanja. Zamislite da se u vašoj zemlji održava Olimpijada, a da vi ne izađete da vidite nekog sportistu ili događaj, pa makar bio i u parku. Japanci su se bukvalno povukli u kuće tokom Olimpijskih igara i mislim da su tom svojom disciplinom najviše doprineli tome da se bolest ne širi. Takođe, mora se uzeti u obzir i način njihovog života i ishrane. Naime, među razvijenim zemljama najmanje gojaznih ima u Japanu, a to je i jedna od retkih zemalja u svetu koja ima sportski dan kao nacionalni praznik, dan kada svi vežbaju“, napominje Milenković.
Japanci su, kaže naš sagovornik, nacija koja kada nešto odluči, to i uradi, a kada ih neko nešto zamoli, oni smatraju da je to jako važno i to i ispune. Zato je, kaže, i bilo dovoljno da mere protiv korone budu na nivou preporuka Vlade.
„Možda je teorija o virusu koji je sam sebe ubio ’harakirijem‘ i istinita, ali ne verujem da je moguće tako nešto brzo dokazati. Ali, sigurno je da je Japan jedina zemlja koja je mogla da pruži neku vrstu okruženja i podloge da virus korone tamo ne uspe“, ocenjuje Milenković.
I SARS nestao bez traga
Da su japanski karakter i gvozdena disciplina bili presudni da ova zemlja drastično smanji broj zaraženih virusom korona, smatra i epidemiolog Radmilo Petrović.
Iako, kako kaže, nije upoznat sa istraživanjem Ituroa Inoue, genetičara sa japanskog Nacionalnog instituta za genetiku, čiji je tim došao do saznanja da je virus, po svoj prilici, mutirao do nivoa takozvane „katastrofalne greške”, odnosno do nivoa kada se loše mutacije akumuliraju i na kraju izazovu izumiranje određene varijante, jeste poznata pojava virusa koji napravi dar-mar i iznenada nestane.
„To se desilo 2003. i 2004. godine, kada se u Kini i Indoneziji pojavio SARS, teško akutno respiratorno oboljenje, koji je harao godinu i po dana, doduše samo na azijskom kontinentu, a onda je nestao bez traga. Tako da to jeste moguće“, kaže Petrović.
Ali, kako dodaje, virus najčešće nestaje onda kada je procenat vakcinisanih i obolelih toliko veliki da on više nema gde da se razmnožava.
„Mi smo očekivali da će se to i sada desiti, ali eto, do toga u Evropi, ali ni u Izraelu koji ima vrlo visok stepen vakcinisanih građana nije došlo i opet smo svedoci pogoršanja epidemiološke situacije. Očigledno je da je velika nepredvidivost ovog virusa i svaka zemlja ima svoju strategiju borbe sa njim, a čini se da se sada svi u Evropi vraćaju tim primarnim merama. Ali, Kinezi i Japanci su disciplinovani, dok mi nažalost nismo takvi, pa iako se kod nas broj obolelih smanjuje, bojim se da je to samo privremeno i da će u decembru ponovo buknuti jedan talas. Koliko će biti snažan, zavisiće od procenta vakcinacije i naše discipline i poštovanja mera“, kaže čuveni epidemiolog.
U suprotnom, zaključuje Petrović, ostaje nam samo da se nadamo da će i kod nas, kao u Japanu, virus sam od sebe nestati.