„Ovde se nalaze ruske luke koje ne mogu da se zalede. Crno more zauzima važno mesto u arhitekturi odbrani Moskve. Nadmoć u ovim vodama ne samo da osigurava bezbednost zemlje, već joj omogućava da širi svoj uticaj i izaziva NATO“, piše autor.
Ratna mornarica Severnoatlantske alijanse pojačala je svoje prisustvo u regionu, međutim, geografska ograničenja i međunarodno pravo stvaraju prepreke za borbu protiv Rusije, dok su ostale države inferiorne u odnosu na njene vojne mogućnosti, požalio se on.
Rumunija poseduje tri fregate, sedam korveta, staru podmornicu klase „Kilo“ i pomoćne brodove. Kako je naveo kolumnista, ni u Bugarskoj nije bolja situacija. Njena Ratna mornarica se sastoji od četiri fregate, tri korvete i minolovaca. Ukrajina pokušava da obnovi svoje pomorske snage, a Gruzija ima samo obalsku stražu, pojašnjava se u članku.
„Turska ima značajnu i borbeno spremnu flotu, međutim, njeni dobri odnosi sa Moskvom i otuđenost od NATO-a izazivaju sumnju u njenu privrženost Alijansi“, ubeđen je Atlamazoglu.
Prema njegovom mišljenju, Crno more se pretvorilo u „rusko jezero“. Rusija je sprovela nekoliko reformi 2008. godine i u periodu 2011-2020. godine nakon kojih je Ratna mornarica postala okretnija. U naoružanju Crnomorske flote se nalaze tri raketne fregate klase „Admiral Grigorovič“, stražarski brodovi klase „Krivak“, raketni kruzer „Moskva“, kao i šest novih dizel-električnih podmornica. Na moru ih podržava veliki broj pomoćnih brodova koji jačaju mogućnosti Ratne mornarice, navodi se u materijalu.
Moskva takođe povećava i broj sistema za takozvanu zonu bezbednosti u Crnom moru (Anti-Access/Area Denial, A2AD). Reč je o obalskim protivbrodskim raketama, operativno-taktičkim kompleksima, radarima i protivvazduhoplovnoj odbrani. Pored toga, pomorska flota je dopunjena nedavno formiranim 22. vojnim korpusom na Krimu i sa dve vazduhoplovne divizije koje se takođe nalaze na poluostrvu. Oni će pomoći da se zaštite ruski brodovi i da odvrate neprijateljsku vojsku, zaključio je novinar.