Kurti je, u diskusiji koju su organizovali bečki Institut Karl Rener i nemačka fondacija Fridrih Ebert na temu "Kosovo: Tračak nade za demokratiju u Jugoistočnoj Evropi", naglasio da bi razmena teritorija sa Srbijom donela konflikte, a ujedinjenje sa Albanijom nikada ne bi išlo sa početkom nekog rata ili konfliktima.
"Ja sa najpre građanin Kosova, i kada pričate o Srbiji, o njenoj militarizaciji, tesnim odnosima sa Moskvom, onda mi svi Albanci, na Kosovu i u Albaniji generalno reagujemo isto. Imamo isti jezik, istu istoriju, ali smo trenutno u situaciji da imamo dve zemlje. Svi Albanci bi želeli ujedinjenje, jer to ne bi bilo usmereni ni protiv koga, i nema za cilj da budemo veći, već da damo veći doprinos miru", objasnio je on.
To bi, smatra, bio izraz mira, a ne izraz agresije, a, kako kaže, razmene teritorija bi značila nove konflikte I krvoproliće.
“Ne postoje savršene etničke granice i uvek će neko živeti na pogrešnoj strani granice. Uvek sam govorio da to nije recept za rešenje, već za rat. Cilj Srbije je bio da time relativizuje državnost Kosova, I nikada Beograd nije mislio na razmenu teritorija, već podelu Kosova” rekao je Kurti.
Kazao je da su na Kosovu u prošlosti vladali političari koji su se ponašali kao monarsi Srednjeg veka, koji bi bili spremni da se igraju teritorijama.
“Taj rojalistički pristup izumire. Ne kažem da je ideja razmene teritorija, i deljenja Kosova nestala, ali je zasigurno doživela neuspeh u primeni", smatra on.
Uz to Kurti dodaje da dijalog sa Beogradom treba da vodi transformaciji ka boljem oba društva, oslanjajući se na evropske vrednosti.
S tim u vezi je kazao da je protiv davanja sredstva iz fondova EU bez evropskih vrednosti, te da je za dostizanje evropskih vrednosti neophodno suočavanje sa ratnim zločinima, da demokratizacija nije autokratizacija, da mora postojati balans prava manjina umesto nacionalističkog hegemonizma.
Kurti je izrazio uverenje da će Kosovo da se odbrani kao država, i dodao da građani nikada ne bi prihvatili razmenu teritorija, prenosi Tanjug.
Na pitanje zašto se građani koji nisu Albanci ne kandiduju na listama albanskih partija, ukazao je da je njima lakše da, uz manje glasova, dobiju za manjine osigurana poslanička mesta.
"Paradoks je da pozitivna diskriminacija utiče negativno na integraciju. Romi, Egipćani, Bošnjaci, Goranci, Srbi mogu dobiti lakše jedno od 20 za manjine predviđena poslanička mesta, pa im nisu atraktivne kandidature na listama naših stranaka, rekao je Kurti.