Prva linija do 2028. godine trebalo bi da poveže Železnik i Mirijevo, dugačka je 21 kilometar i imaće 21 stanicu. Planirano je da druga linija metroa poveže Bežaniju i Mirijevo, a ukrštaće se na Savskom trgu. Treća bi, na koncu, trebalo da spoji Novi Beograd i Banjicu.
Počelo je: Izgradnja prve linije metroa
Kao svaki projekat metroa u poslednjih bezmalo 100 godina, i ovaj je kritikovan od stručnjaka i javnosti, međutim na terenu ima vidljivi prvi korak kome je svedok i urednik portala „eKapija“ Mirko Radonjić, novinar koji dugi niz godina prati najave, projekte izgradnje i kritike ovog kapitalnog projekta.
Na početku razgovora pitali smo ga da li ima osećaj da je danas „taj dan“, da izgradnja metroa zaista počinje. Veruje, kaže, da jeste, jer iza svega stoje međudržavni sporazumi potpisani sa Francuskom i Kinom.
Prvi je potpisan davno, u vreme dok su dve države vodili Boris Tadić i Nikola Sarkozi, a odnosi se na isporuku vozila i opreme. Sa Kinom je postignut dogovor da će metro graditi njihova velika građevinska kompanija "Pauer Čajna".
„Verujem da ovo jeste početak, samo što treba reći da još ne postoji ni projekat, da još nije obezbeđeno ni finansiranje, niti je potpisan ugovor sa izvođačima. Dakle, daleko od toga da je počela glavnina posla, počeli su pripremni radovi, ali očekujem da će projekat biti realizovan“, kaže Radonjić.
Prva linija metroa će imati 21 kilometar, započinjaće u Železniku, na Makiškom polju i završavaće se u Mirijevu
© Sputnik / Lola Đorđević
Pored činjenice da je reč o izuzetno skupom poslu i sporenja oko samih linija metroa, utisak je da gotovo 100 godina nije bilo dovoljno političke volje, pa ni volje, ni preterane inicijative građana da se on realizuje. Izuzetak su sedamdesete godine prošlog veka, vreme gradonačelnika Branka Pešića, tada nije ni bilo mnogo značajno javno mnjenje, ali i u novije doba višestranačja, ova tema nije bila visoko na agendi gradskih vlasti i građana.
„Ljudi nekada nisu ovoliko putovali kao danas, pretpostavljam da smo u nekom trenutku postali svesni da Mađari metro imaju decenijama, ali nas to nije dodirivalo. A kad smo shvatili da ga ima i Sofija, čovek se zapita, pa da li mi tu negde grešimo. Verovatno prorade neki mehanizmi koji teraju ljude da o tome razmišljaju“, kaže Radonjić i dodaje da to, naravno, nije glavni razlog zašto već nismo dobili metro.
Hronična besparica odlagala projekat
Razloga je više, a prvi je hronična besparica. Ni socijalistička Srbija, ni njene naslednice nisu raspolagale dovoljnom količinom novca u budžetu da bi ozbiljno krenule u taj projekat. Ali ono što su, kaže naš sagovornik, mogle da urade sve Srbije od sedamdesetih godina do sada, učinjeno je upravo danas u Makišu.
„Mogli su da zabodu ašov u zemlju, da počnu radovi, da su počeli 1972., za deset godina nekako bi smo napravili pet kilometara metroa, a do danas još pet, pa smo mogli da nastavimo. Tako su uglavnom radili Bugari, Poljaci, tako je i u velikom broju ruskih gradova, metro je započet pre 30, 40 godina u vreme SSSR-a i do tada se polako nadograđuje, važno je da ima jedna ili dve funkcionalne linije, a na kraju će biti čitava mreža“, ističe Radonjić.
Prokop kao promašaj
On podseća da su umesto toga realizovani drugi projekti, poput novog železničkog čvora sa stanicom „Prokop“ koju smatra jednim od najvećih promašaja u istoriji naše, pa i evropske infrastrukture, na koji je otišao ogroman novac.
Gradnja depoa beogradskog metroa
© Sputnik / Lola Đorđević
Najviše kritika zbog izgradnje metroa odnosi se upravo na to mesto, jer „Prokop“ će metro za sada zaobići, železnička i metro mreža tu se neće ukrštati sve do izgradnje treće linije, iako se istovremeno u izgradnju brze pruge od Subotice do Beograda ulažu dve milijarde evra.
„Dakle, treba da prođe mnogo godina i da se uloži mnogo milijardi evra, da sve sraste u smislen sistem. „Prokop“ je promašaj i zato što je na katastrofalnom mestu, ali sada se postavlja pitanje, da li je imalo smisla u toj meri ga zaobići. Apsurd je i da će se prve dve linije ukrštati na mestu ukinute železničke stanice. Ovo zalazi u domen nepobitnih mana metroa“, kaže naš sagovornik.
Važno je da počne, menjaće se i u hodu
On, ipak, dodaje da ima mnogo slučajeva da je ovako kompleksan projekat menjan u hodu. To je zavisilo od promene strukture grada, stanovništva. Tamo gde to nije urađeno, ostali su veliki promašaji u metro linijama. Kao jedan od primera Radonjić navodi Jerevan.
„Planirano je da tamo bude pet vagona, a vozi samo jedan, tako malo putnika ima. Najgore je kad se istrajava u nečemu što ne valja. I u nekoliko gradova u Rusiji imate promašaje, u Nižnjem Novgorodu decenijama je radila linija koju jedva ko koristi. Dešavalo se itekako da se planovi menjaju u hodu. To može, naravno, da se desi i u Beogradu. To što je u planu druga linija, ne znači da će biti izgrađena pre treće i obrnuto“, kaže Radonjić i dodaje da je generalno, mreža sa planirane tri linije dobra.
Srpska zastava i grb Grada Beograda, jedno od rešenja izgleda voza
© Foto : Sputnjiku ustupio Goran Vesić
Važan ugovor i sa Rusijom
Zato je, ističe, možda čak i od jednake važnosti kao početak izgradnje metroa ono što najavljuju iz uprave Beograda, potpisivanje međudržavnog ugovora sa Rusijom za razvoj mreže prigradske i regionalne železnice, što bi trebalo da se desi do Nove godine.
„U sadejstvu sa metroom ona može dati dobar rezultat, tako bi smo recimo imali voz iz Rakovice na svakih 15 minuta ili čak češće, to bi bilo vrlo slično metrou“.
Neće biti manje gužve
Na kraju razgovora za Sputnjik Radonjić kaže, da uz eventualne izmene projekta i ukrštanje sa železnicom, ne treba očekivati da će automobilska gužva u Beogradu biti manja. To nije slučaj čak ni u gradovima koji imaju najbolje metro sisteme i najbolji sistem javnog saobraćaja.
„Metro nam neće doneti rasterećenje ulica, ko to očekuje, potpuno je nerealan. Gužve će biti iste, a ako budemo bogatiji, biće još veće, ali ljudima koji koriste gradski prevoz trebalo bi da bude puno bolje“.