Broj nezaposlenih mladih koji su na birou rada se smanjuje. Tako barem pokazuje računica Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ). Mladi tako čine nešto malo više od petine (98.419) od ukupnog broja nezaposlenih kojih je zvanično u Srbiji ovog oktobra na evidenciji NSZ bilo 482.235, za razliku od prošle godine kada se na birou rada nalazilo 108.045, od ukupno 495.499 nezaposlenih.
I prema zvaničnim kretanjima na tržištu rada, u drugom kvartalu ove godine, a u odnosu na prvo tromesečje 2021, ukupna nezaposlenost smanjena je za 47.400. Najveće smanjenje, od čak 37.500, kako podsećaju u Republičkom zavodu za statistiku, zabeleženo je upravo u starosnoj grupi od 15 do 34 godine.
Međutim, prema ovogodišnjem Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih u Srbiji Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS), u odnosu na prethodnu godinu, u ovoj kategoriji nezaposlenost je porasla za oko 10.831, odnosno za 10,34 odsto. Na sve to, prema podacima ove organizacije, 9,7 procenata omladinaca, što je otprilike svaki deseti, prima i minimalnu zaradu ili manje od toga, pokazuje njihov izveštaj o položaju i potrebama mladih u Srbiji.
Kako otkriva Miljana Pejić, generalna sekretarka ove organizacije, podaci potvrđuju i da 2,8 odsto mladih zarađuje više od minimalca, ali manje od 50.000 dinara.
„Izveštaj je potvrdio i da 11,9 odsto njih zarađuje između 50.000 i 80.000 dinara, dok više od 80.000 prima tek 7,2 procenta mladih u Srbiji. Istovremeno, čak 78,2 odsto njih smatra da je za pristojan život u našoj zemlji potrebno više od 80.000 dinara mesečno“, objašnjava Pejićeva, dodajući da je izveštaj pokazao i da 58,4 odsto mladih uopšte ne zarađuje.
Kada je reč o regularnim tokovima zapošljavanja, mladi nezaposleni najčešće dobijaju posao kao ekonomisti, prehrambeni i mašinski tehničari, medicinske sestre, maturanti gimnazije, kuvari, tehničari drumskog saobraćaja, elektrotehničari za računare, automehaničari, diplomirani ekonomisti, prodavci… I obuke su važan deo programa podrške u zapošljavanju koje sprovodi država, piše Politika.
Od ukupnog broja registrovanih preduzetnika u APR-u, 23,10 procenata, odnosno 66.977 spada u grupu mladih, a 78,2 odsto smatra da je za pristojan život u Srbiji potrebno više od 80.000 dinara mesečno.
U NSZ-u podsećaju da su mladima, sem obuka za tržište rada, na raspolaganju i stručna praksa, program pripravnika, zatim program koji se odnosi na sticanje praktičnih znanja, program javnih radova, subvencije za zapošljavanje nezaposlenih mladih u vidu jednokratne isplate poslodavcima, subvencija za samozapošljavanje... Svi ti programi podižu njihovu konkurentnost na tržištu rada, posebno ako se zna da mladi u proseku na zaposlenje čekaju godinu i osam meseci.
Ipak, prema podacima Agencije za privredne registre o broju registrovanih aktivnih preduzetnika, u Srbiji ima 66.977 domaćih građana koja spadaju u grupu mladih preduzetnika, budući da se nalaze u uzrastu između 18 i 35 godina. To znači da oni čini 23,10 procenta od ukupnog broja registrovanih preduzetnika.
Statistika APR-a potvrđuje da je najviše mladih preduzetnika registrovano za obavljanje delatnosti računarskog programiranja, frizerskih i kozmetičkih salona, restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata, konsultantske aktivnosti u vezi sa poslovanjem i ostalim upravljanjem, drumski prevoz tereta, usluge pripremanja i posluživanja pića, održavanje i popravku motornih vozila, trgovinu na malo u nespecijalizovanim prodavnicama, taksi prevoz, specijalizovane dizajnerske delatnosti...