Paket o infrastrukturi, koji je dobio podršku kako demokrata tako i jednog dela republikanaca, obuhvata, između ostalog, 550 milijardi dolara ulaganja u nova sredstva za transport i komunalne usluge, kao i investiranje 110 milijardi dolara u puteve, mostove i druge velike projekte.
Kako za Sputnjik objašnjava ekonomista Goran Nikolić, kod ovog zakona je ključno to što je projektovani period ulaganja zapravo pet godina i što se ovaj plan sastoji od dva dela. Jedan deo se, kaže, odnosi na nove projekte u koje će taj novac biti uložen, otprilike jedna polovina predviđene sume, dok drugi podrazumeva ulaganja u ono što je već bilo u toku i treba da se dofinansira, za šta je predviđena druga polovina planiranog novca, odnosno oko 600 milijardi dolara.
Zamajac američkoj ekonomiji
„Ta ulaganja u puteve, mostove, javni transport, brzu železnicu, bolji internet za sve građane, električnu mrežu, energetiku, električne automobile, čistu vodu i snabdevanje njom, ulaganja u čišćenje reka i jezera, aerodrome, ulaganja u pojačanu bezbednost na putevima sasvim sigurno su stvari koje će generalno poboljšati život običnog Amerikanca. Iako zvuči jednostavno, videli smo da to ipak nije bilo lako usvojiti u oba doma američkog kongresa. Na strani sam onih koji smatraju da je ovaj potez dobar jer vidimo da povećana fiskalna potrošnja i ekspanzivnija monetarna politika, posebno od krize izazvane pandemijom, predstavljaju praktično jedinu opciju da se spreči dodatno pogoršanje ekonomske aktivnosti i zdravlja ljudi“, napominje Nikolić.
Značajno je, kaže ekonomosta, i to što ovaj zakon dolazi u trenutku kada je inflacija u SAD preko šest procenata, što je za Ameriku neuobičajeno, pa se očekuje da će Američka centralna banka (FED) povećati kamatne stope, ali je sa druge strane ovde ipak reč o pet odsto BDP-a Amerike i to na pet godina, pa ovaj plan, u suštini, i nije toliko revolucionaran.
„To je nešto što Kina, na primer, potroši za jednu godinu u smislu udela u BDP-u, jer ima neverovatno veći obim ovakvih ulaganja i koju SAD pokušavaju da, na neki način, imitiraju. Kina to zapravo radi non-stop, sprovodi jednu ekspanzivnu fiskalnu politiku u smislu trošenja na javna dobra, a te visoke investicije su i razlog visokog rasta Kine. Međutim, Kina ima tu sposobnost da ima i visok nivo štednje, što je povezano sa njenom sposobnošću vlasti i društva da se suzdrži od potrošnje danas radi povećanog rasta i bolje budućnosti. To je nešto što na Zapadu nije lako izvesti, pa je i ovakav američki plan koji je relativno skroman ipak naišao na politički otpor“, smatra Nikolić.
I politički analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić napominje da se mora imati u vidu da je ovim zakonom predviđena potrošnja koja treba da traje više godina, što znači da se njegovi efekti neće osetiti odjednom.
„To će se u prvoj fazi osetiti tek za nekih godinu dana i demokrate se nadaju da će to biti dovoljno da malo popravi njihovu poziciju pred izbore u novembru 2022. godine. Međutim, ekonomski stručnjaci veruju da sve ukupno ovo neće biti dovoljno da se popravi ekonomska situacija, a neki čak upozoravaju da velika dodatna potrošnja može da pogorša ekonomsku situaciju i da se to može osetiti baš pred te izbore. Tako da ćemo već u narednih par sedmica, kada se objave nove ankete, videti da li je ovo išta popravilo Bajdenovu poziciju“, smatra Kesić.
Zakon podelio i demokrate i republikance
Kako navodi, kratkoročno gledano ovaj zakon jeste uspeh i pobeda predsednika Bajdena, ali posmatrano malo dugoročnije on otvara potpuno nove probleme i podele ne samo među demokratama, već i među republikancima.
„Izglasavanje ovog zakona u političkom kontekstu jeste pobeda predsednika Bajdena jer je on, pre svega, donet posle velike bure i svađe u samoj Demokratskoj stranci. Na kraju, demokrate su ipak savladale međusobne podele pa su tako oni najradikalniji levičari među njima ostali uzdržani prilikom glasanja o ovom zakonu, ali je sa glasovima 13 republikanaca u Donjem domu ovaj predlog prošao. Republikanski glasovi predstavljaju tu drugu pobedu predsednika jer se on sada može pozivati na to da ovo nije potpuno demokratska inicijativa kao što je to bilo u prethodnim slučajevima“, objašnjava Kesić.
Sami republikanci, dodaje naš sagovornik, na ovaj zakon generalno gledaju sa velikim nezadovoljstvom, dok na članove svoje stranke koji su ga podržali gledaju kao na ljude koji su, na neki način, izdali platformu Republikanske partije, dozvolili da Bajden proglasi pobedu i pomogli demokratama da izbegnu još ozbiljniji sukob između tih najliberalnijih delova stranke i centristista u svojoj partiji.
Nezadovoljstvo predsednikom mnogo dublje
Na pitanje da li će usvajanje zakona o infrastrukturi pomoći da američki predsednik popravi svoj rejting, s obzirom na to da mu poslednje ankete javnog mnjenja ne idu na ruku, a podrška javnosti američkom predsedniku prema različitim izvorima varira od 36 do 44 odsto, Obrad Kesić kaže da treba imati u vidu da je nezadovoljstvo građana predsednikom mnogo dublje i drugačije motivisano.
„Oni nisu nezadovoljni samo time što je on imao teškoća da progura ovaj zakon ili zbog svađa u Kongresu. Građani su nezadovoljni pre svega jer je on obećavao da će pomiriti zemlju, a ne samo da to nije učinio nego su podele mnogo dublje nego što su bile pre njegovog izbora za predsednika. Svađe oko obrazovanja ili svađe unutar društva oko kovid propusnica, kao i pritisak koji se preko firmi vrši na zaposlene da svi moraju da primaju vakcine doprinose velikom nezadovoljstvu među biračima koji osećaju da njegova politika ne pomiruje, već još više deli društvo“, kategoričan je naš sagovornik.
Pritom, dodaje on, ovo što se dešava sa inflacijom u SAD i zastojem u snabdevanju doprinosi nezadovoljstvu običnih ljudi, svesnih da su pre godinu dana imali više para u džepu.
„Oni znaju da su tada bili u boljoj ekonomskoj poziciji, dok su sa politikom koju sprovodi Džo Bajden sada u situaciji da sve više moraju da žrtvuju kako bi mogli da izađu na kraj sa svim dodatnim troškovima. U tom smislu su očekivanja građana mnogo veća i njihovo zadovoljstvo Bajdenom nije toliko osetljivo na njegov uspeh u Kongresu. Dakle, ako se vrlo brzo ne popravi ekonomska situacija samih građana videćemo rast tog nezadovoljstva i dalji pad podrške Džou Bajdenu“, ukazuje Kesić.
Neizvesno usvajanje „Bild bek beter“ zakona
Prema rečima ekonomiste Gorana Nikolića, interesi elite i interesi društva često nisu u saglasju, pa je pitanje kako će u Senatu proći Bajdenov drugi, još progresivniji „Bild bek beter“ plan vredan 1750 milijardi dolara, a koji se odnosi na povećana izdavanja za socijalna pitanja – zdravstvo, školstvo, negu starijih i dece, ali i na rast poreza, jer su protiv ovog predloga ne samo republikanci već i neke demokrate.
Ovaj zakon dobio je u petak podršku u Predstavničkom domu, ali i Obrad Kesić smatra da će američki predsednik imati teškoća da ga progura u Senatu.
„On će u Senatu mnogo teže proći od zakona o infastrukturi, tim pre što su se demokratski senatori Džo Mančin i Kirste Sinema već izjasnili da ne žele da podržavaju veliku potrošnju u momentu kada američka ekonomija ulazi u jednu kritičnu fazu gde je inflacija bez kontrole, gde postoji veliki zastoj što se tiče snabdevanja namirnicama i gde ova administracija, po njihovoj proceni, pokušava previše da učini odjednom, a da će to zapravo napraviti velike posledice po američku ekonomiju i njenu obnovu posle pandemije“, zaključuje Kesić.