EKONOMIJA

Hoće li cene nekretnina u Srbiji početi da padaju

Iako se najveći deo prometa nekretnina kod nas obavlja u evrima, događanja na tom tržištu u Srbiji nisu povezana sa onim u evrozoni, ističe zamenik predsednika grupacije posrednika u prometu nepokretnosti u Privrednoj komori Srbije, Nenad Đorđević. On je uveren da do skorog zaustavljanja rasta cena nekretnina kod nas neće doći.
Sputnik
Evropska centralna banka (ECB) je ovih dana ocenila da su cene nekretnina u evrozoni preterano visoke i da im preti korekcija.
Rizici korekcije cena u srednjoročnom razdoblju znatno su pojačani zbog procena o preterano visokoj vrednosti stambenih nekretnina", navela je ECB u izveštaju o finansijskoj stabilnosti evrozone koji objavljuje dva puta godišnje.
Porodice su tokom pandemije više štedile, stopa štednje domaćinstava duplirana je na početku pandemije, a i u prvoj polovini ove godine je bila 20 odsto, prevazišavši sve procene, navela je ECB, konstatujući da se u kriznim vrmenima bogatstvo čuva u zlatu ili nepokretnoj imovini.

Ima li evrozona uticaj na cene nekretnina u Srbija

Uz to sve više građana radilo je od kuće, što je rezultiralo pojačanom potražnjom za stambenim prostorom i rastom cena nekretnina koji je u drugom tromesečju iznosio oko sedam odsto i najsnažniji je od 2005. godine.
I cene nekretnina su u Srbiji sa pandemijom beležile trend rasta koji se ne smanjuje iz meseca u mesec, pa su i u oktobru bile veće od septembarskih, uprkos nekim najavama da bi upravo u ta dva meseca moglo da dođe do smirivanja pa i pada cena.
Moguća korekcija previsokih cena nekretnina u evrozoni neće se odraziti na srpsko tržište
Na pitanje koliko naše tržište nekretnina prati dešavanja na evropskom i može li se tamošnja eventualna korekcija cena odrziti i kod nas, Đorđević je izričit da to nije slučaj.

Stan kao investicija

„Tržište nekretnina u Srbiji je investiciono i događanja na njemu nisu povezana sa onim u evrozoni, zbog toga što u evrozoni, kao i u SAD, tržište nekretnina najviše zavisi od kupovne moći stanovništva, odnosno od kreditne sposobnosti onih koji nekretnine kupuju kreditom. Kod nas u ukupnom prometu nekretnina krediti učestvuju sa oko 14 posto, a u prometu stanova sa oko 32 poso na godišnjem nivou“, kaže on za Sputnjik, pozivajući se na podatke Republičkog geodetskog zavoda za 2020. godinu.
Zato on smatra da će trend koji je trenutno aktuelan kod nas biti nastavljen, osim ukoliko ne dođe do poremećaja uzrokovanim povećanjem kamata na štednju, što se na srednji rok, uveren je, u Srbiji neće desiti.
Prodaja ide dobro jer je tražnja jedini faktor koji utiče na cenu, uprkos njenom rastu, napominje ovaj stručnjak za nekretnine. On objašnjava da tražnju generišu klijenti koji novac ulažu u nekretnine zato što im je to najsigurniji vid štednje.

Šta radi Kina

Da bi obuzdala rast cena nekretnina Kina je najavila uvođenje poreza na stambene nekretnine u nekim regionima. Uz konstatciju da stanovi služe za stanovanje, a ne za špekulacije, ocenjeno je da bi povećanjem troškova držanja nekretnina njihova kupovina bila dostupnija građanima sa nižim primanjima.
Može li kod nas veći porez na imovinu da bude način za obuzdavanje cena stanova?
„Porez na imovinu je u Srbiji povećan u prethodnih nekoliko godina, ali on je i dalje značajno niži nego što je porez na imovinu u zemljama evrozone i uopšte u razvijenim ekonomijama. Tako da je stopa poreza na imovinu i dalje stimulativan za ulaganje u nekretnine“, konstatuje Đorđević.

Zašto sve ostaje po starom

Zato je on uveren da nikakvih bitnijih dešavanja na našem tržištu nekretnina neće biti.
U Srbiji je kupovina stana investicija u koju se ulaže keš kao u najsigurniji vid štednje
„Ako vi imate samo oko 14 odsto učešće kredita u finansiranju kupovine nekretnina u Srbiji, a u evrozoni i SAD-u je to 70 do 80 procenata, nema razloga za promenu zato što tražnja ne zavisi od kreditne sposobnosti građana i njihovih zarada“, ističe naš sagovornik.
Na pitanje kada bismo mogli da očekujemo smirivanje cena, ili da one krenu da padaju, on podvlači da je to u slučaju da se kamate na štednju povećaju i ljudima bude isplativije da u banci drže novac nego da kupuju nekretnine, ili ako dođe do nekog velikog makroekonomskog poremećaja na finansijskom tržištu u Srbiji.
On kaže da nije nemoguće da se cene nekretnina vrate na raniji nivo pošto su u nekom trenutku uzletele. Podseća da se to dešavalo tokom 2008, 2009, 2010. godine, ali i ističe da genralno, od 1991. do danas naše tržište beleži kontinuirani rast cena, bez obzira na pojedinačne padove.
Komentar