Za ostvarenje ove, nekad se činilo nemoguće ideje, Mongolija može da zahvali najviše upravo Evropi — pre svega Poljskoj i baltičkim republikama. Oni su godinama podržavali norme Trećeg energetskog paketa, sabotirali izgradnju „Severnog toka-2“, pokrenuli beskrajne postupke u arbitražnom sudu u Stokholmu... i stvorili „Gaspromu“, u najmanju ruku, neprijatne uslove za opstanak. Rad na projektu „Snaga Sibira-2“ već se može nazvati velikom „pobedom“ Evropske unije i njene istočne periferije.
„Istočni savez“, umesto Severnih tokova
Ruskom gasnom gigantu nije preostalo ništa drugo nego da i on diversifikuje puteve svog gasa i jednu količinu, umesto na Zapad — preusmeri prema Kini. To i dalje ne znači da će Rusija prestati da snabdeva Evropu, ali, u slučaju da Evropa nastavi da je istiskuje sa svog tržišta, moći će sve što proizvede da proda Kini, čije su potrebe sve veće i veće. U tom slučaju bi „Severni tok 2“ postao poslednji ruski gasovod kojim gas teče u Evropu, a ulogu glavnog tranzitnog snabdevača ruskim gasom preuzela bi Mongolija, koja zajedno sa Rusijom planira izgradnju gasovoda „Istočni savez“. To će biti nastavak „Snage Sibira 2“, biće dugačak gotovo hiljadu kilometara, a njegov kapacitet će prevazići kapacitet „Snage Sibira 1“, za 30 odsto.
Kinu u ovom trenutku potresa ništa manja energetska kriza nego Evropu. Zemlji nedostaju ogromne količine goriva, dnevna količina iskopanog uglja probija sve rekorde, a količina gasa koja stiže gasovodom „Snaga Sibira 1“ krajem oktobra, za 20 odsto je veća od planirane.
Kad se zna da je samo za poslednjih nekoliko godina kineska potrošnja gasa porasla za 33 procenta, onda je jasno da je i njoj saradnja s Rusijom u energetskoj sferi neophodna, a planirani gasovod će omogućiti zadovoljavanje tek dela rastućih potreba ove zemlje.
U ovom trenutku je određena trasa „Istočnog saveza“, a nakon završetka studije izvodljivosti, do kraja godine, inženjeri i tehničari će pristupiti detaljnom projektovanju. Pripremni radovi biće završeni u roku od dve godine, a radovi na izgradnji zvanično će početi 2024. godine.
Sigurno snabdevanje
Mongolska maršruta će dostavljati gas direktno u severoistočnu Kinu i prolaziće kroz stepe koristeći već postojeću infrastrukturu Transmongolske železnice, zbog čega neće biti skupa i moći će da se završi za kratko vreme.
Mongolija, preko koje će teći 38 milijardi kubnih metara gasa godišnje, samo od transporta će zarađivati milijardu dolara, koje može da iskoristi i za izgradnju novih grana gasovoda i njima pokrije celu svoju teritoriju. Na taj način će smanjiti zagađenje vazduha za gotovo 90 odsto i otvoriti više od pet hiljada novih radnih mesta.
Kina će smanjiti zavisnost od tečnog gasa koji ide morem, koji je skuplji, a može da ode i u druge zemlje koje ponude bolju cenu
© AP Photo / Panhandle Energy
Za Kinu je važno što će novi gasovod smanjiti zavisnost od mnogo skupljeg tečnog gasa (LNG) koji ide morem. Drugo, gasovod i dugoročni ugovor će obezbediti stabilnost snabdevanja jer se ne može desiti kao sa LNG, da neko plati više i gas ode na drugu stranu, kao što se desilo ove godine Evropi. Sva obećanja Amerike da će snabdeti Evropu tečnim gasom pala su u vodu kad su azijske zemlje ponudile veću cenu. Potrošnja i potražnja za energetskim resursima u Aziji raste ne samo u Kini, već i u Indiji i drugim zemljama, pa je gas otišao u Aziju, a Evropa je ostavljena da se smrzava. Sa gasovodima je to prosto fizički nemoguće...
Pored toga, i Kina namerava da postepeno smanjuje potrošnju uglja, a potrebna količina uvezenog gasa povećava se velikom brzinom. Očekuje se da do kraja ove godine uveze 160 milijardi kubnih metara, a do 2035. čak 300 milijardi. Poređenja radi — u najbolja vremena izvoz ruskoga gasa u Evropu iznosio je 200 milijardi kubnih metara godišnje.
Ni Amerika im ne može ništa
I poslednje — Kina je svesna da se odnosi sa Amerikom pogoršavaju i da u slučaju ozbiljne eskalacije SAD mogu prosto da je ostave bez gasa, tako što će blokirati sve što se uvozi s juga, preko Malajskog prolaza, kroz koji prolaze i naftni tankeri i tečni gas sa Bliskog istoka i Katara.
Američka mornarica mogla bi da blokira Malajski prolaz i tako ostavi Kinu bez gasa koji se transportuje brodovima
.jpg){kind=link}
Za Rusiju će novi gasovod biti dvostruko važan — s jedne strane će preko njega izvoziti gas u Kinu, a s druge, s obzirom da kreće sa poluostrva Jamal do Tomska, zatim na istok do Krasnojarska, Irkutska na Bajkalskom jezeru, do Ulan Udea, glavnog grada ruske Republike Burjatije, biće izgrađeno nekoliko bočnih grana koje će gasifikovati i taj deo ruskog Sibira, pre nego što gas stigne u Ulan Bator, prestonicu Mongolije.
Proces pregovora sa Kinom, koji tek predstoji, biće sigurno i dugotrajan i težak, ali obećava obostranu korist — Kina dobija gas, a Rusija drugi krak „Snage Sibira“, što će je osloboditi zavisnosti od evropskog tržišta gasa.
U idealnom slučaju, to će joj omogućiti da manevriše i prodaje gas i jednima i drugima, zavisno od toga šta joj u određenom trenutku više odgovara. U slučaju da se problemi sa Evropom nastave, evropsko tržište za Rusiju može postati periferno i manje važno.
Planirano je da „Istočni savez“ bude pušten u eksploataciju 2026—2027. godine.