Ako je suditi po reakciji Kremlja, inicijativa američkih kongresmena da se SAD Rezolucijom odrede prema učešću Putina na predsedničkim izborima 2024. unapred osporavajući njegov legitimitet, zahteva više fenomenološki nego strateški pristup.
To je razumljivo, smatraju sagovornici Sputnjika, jer je reč o zahtevu besmislenom po svojoj sadržini, i drugo, ukoliko bi inicijativa i rezultirala Rezolucijom, to bio samo uvod u konfrontaciju šireg zamaha, u kojem Vašington, zbog Kine, ne bi imao veliki manevarski prostor.
Da li je ovaj zahtev dvojice kongresmena incident ili pravilo u američkoj spoljnoj politici, koliko je realno da se jedna takva Rezolucija koja je pisani dokaz američkog intervencionizma usvoji, te o čemu svedoči ovaj najnoviji manevar Vašingtona razgovaramo sa Aleksandrom Kubiškinim, profesorom Sanktpeterburškog državnog univerziteta i stručnjakom za pitanje SAD i politikologom Dragomirom Anđelkovićem.
Konsenzus stvoren na rusofobiji
Pozadina ove inicijative potpuno je jasna, i ima za cilj međunarodnu izolaciju Rusije, smatra Aleksandar Kubiškin, podsećajući da antiruski konsenzus datira od Minhenskog govora na kojem je predsednik Putin rekao da je Rusija država samostalna na međunarodnoj sceni i da će živeti po svojim zakonima.
„U Sjedinjenim Državama u toku je unutrašnja konfrontacija među demokratama i republikancima u okviru priprema za preliminarne izbore za Kongres sledeće godine. Za Amerikance je ovde važno da postignu nekakav konsenzus između demokrata i republikanaca da bi obezbedili stabilan proces. Koliko god to paradoksalno zvučalo, najlakše je taj konsenzus uspostaviti na antiruskim raspoloženjima“.
Ruski sunarodnici-strani agenti
Po njemu predlog dvojice kongresmena puko je dizanje prašine na unutrašnjem planu s ciljem da se još jednom pokaže tvrd odnos prema Putinovoj, kako Amerikanci pokušavaju da prikažu, antidemokratskoj politici.
„Amerikanci se bave svaljivanjem krivice na druge, imajući u vidu probleme s njihovim vlastitim izborima. Treba nekako skrenuti pažnju, zato se i stavlja akcenat na to da su ruski izbori nedemokratski. Amerikance će u svakom slučaju posebno pogodili „resetovanje“ predsedničkog mandata i amandmani na ustav Rusije pošto je, po njihovom mišljenju, to kršenje demokratskih prava. Idu na kontriranje po svaku cenu. Sad se rasplamsava skandal s Udruženjem ruskih sunarodnika u Americi, koje proglašavaju stranim agentima , ograničavaju im rad. To je valjda njihov odgovor na ruske unutrašnje zakone“.
Sam zahtev američkih kongresmena, čak i slučaju da rezultira donošenjem Rezolucije, ocenjuje Kubušin, nema težinu, jer takva Rezolucija nema pravnu snagu.
„Kongres može da donosi rezolucije ali one neće imati uticaja na UN gde je Rusija stalna članica Saveta bezbednosti“.
Usledio bi ozbiljan odgovor Rusije
Da ovaj predlog sam po sebi nema težinu slaže se i Dragomir Anđelković. On podseća da je u istoriji SAD bilo više predloga, iracionalnih i smešnih rezolucija, koje ne samo što nisu bile smislene, već nisu donosile korist ni Americi.
„U američkom političkom sistemu kongresmeni imaju mogućnost da pokreću inicijative bez prethodne obaveze da promisle koliko su one održive. Ovde je reč o pokušaju učvršćivanja rejtinga dvojice kongresmena na jeftinoj rusofobiji koja se neguje u delu američke javnosti. Verujem da će ovo ostati tragikomična epizoda u međunarodnim odnosima i da se neće pretvoriti u nešto što je realno“.
U slučaju da se pak, Rezolucija kojom se SAD direktno mešaju u unutrašnju politiku Rusije, usvoji, bio bi to, smatra Anđelković, potez koji bi Ameriku suočio sa posledicama ovake odluke.
„U okolnostima kada joj Kina diše za vratom, ovaj potez Amerike ne bi bio najpromišljeniji. Mirnodopska agresija sigurno ne bi ostala bez ozbiljnog odgovora Rusije. Svet bi se našao u nečemu što bi uistinu predstavljalo kulminaciju sadašnjeg Hladnog rata 2. Bio bi to uvod u potpuno zaoštravanje odnosa Moskve i Vašingtona“, smatra Anđelković, uveren da je ovde ipak reč o pobudama drugog tipa.
Što ga više demonizuju, popularnost mu sve više raste
Ukoliko iza svega stoji pokušaj demonizacije Putina, naum je osuđen na propast, jer, kako tvrdi Kubiškin, uporedo sa pokušajem diskreditacije Putina, raste i njegova popularnost u određenim američkim krugovima. To je već stavka, ocenjuje, koja brine američki establišment.
„Tu treba tražiti razloge za celokupnu kritiku usmerenu na to da se spreči reizbor Putina 2024.godine. To je njihov tipični politički potez prema državama koje smatraju neprijateljskim“.
Predlog američkih kongresmena koji je zapljusnuo zapadnu štampu, u Rusiji je zavredeo nekoliko preciznih komentara. Kad pomislimo da ne može gore, svaki put pogrešimo, rekao je Peskov, i još sažetije definisao poslanik Ruske Dume Vladimir Džabarov: Vrhunac cinizma koji nema veze sa zdravim razumom.