I trguju bukvalno svi - ekonomisti, lekari, ali i muzičari, ljudi bez posla, ali sa nekom ušteđevinom...
I ne samo da trguju, već i zarađuju, jer bitkoin je tokom prošle godine vredeo i 30.000 dolara, a danas je na tik do 60.000. Jezikom novca - ko je pre godinu dana uložio 1.000 evra, danas ima 2.000! Mnogi su zaradili i više jer je bitkoin u momentima vredeo i daleko manje od 30.000 dolara, ali obavezno treba reći da je bilo i gubitnika.
Trgovina kriptovalutama, mora se naglasiti, zna da bude i rizična investicija jer niko nije mogao da garantuje da će bitkoin skočiti sa 20.000 dolara na 60.000. Moglo se i može dogoditi i suprotno.
Novi zvanični podaci iz komšiluka možda i najbolje govore o rastu „popularnosti“ ovog novog biznisa. U jednoj kriptomenjačnici u Bosni i Hercegovini pre pola godine bilo je oko 3.000 registrovanih korisnika, a sada je oko 8.500.
Boris Majstorović, koji vodi jednu od kriptomenjačnica, ističe da je trend rasta prisutan konstantno.
„Promet na platformi je dostigao 17,5 miliona maraka, što je za 693,88 odsto više u odnosu na kraj prošle godine“, ističe Majstorović dodajući da građani trguju bitkoinom, ali i kriptovalutama eterum, lajtkoin, bitkoin keš, teter, eterum klasik, piše Blic biznis.
Bitkoin i eterum pritom čine 60 odsto trgovine, što je trend i u svetu.
A, kada je reč o ljudima koji investiraju u digitalnu imovinu tu nema pravila. Pretežno je to muška populacija od 18 do 40 godina, s tim da ima i žena koje ulažu u digitalnu imovinu. To su ljudi različitih profesija, kao što su lekari, pravnici, ekonomisti, automehaničari, penzioneri... U poslednje vreme primetan je i trend rasta broja kompanija, odnosno pravnih osoba koje žele ulagati u bitkoin i druge kriptovalute.
Još više bitkoinom se trguje u Sloveniji i u Hrvatskoj, zemljama koje su među prvima u regionu uredile svoja tržišta kapitala. Slovenija je jedna od zemalja koja ne oporezuju pojedince na kapitalne dobitke od bitkoina i drugih kriptovaluta.
Srbija takođe ima Zakon o digitalnoj imovini.