„Imamo mnogo pitanja o perspektivama za pojavu raketa srednjeg i kratkog dometa u Evropi, kuda se krećemo. Očigledno je da se nadvija nova kriza“, rekao je Rjabkov za „Prvi kanal“.
Prema njegovim rečima, Moskva je takođe zabrinuta što Sjedinjene Američke Države „spuštaju prag za upotrebu nuklearnog naoružanja, spremajući se za to doktrinarno i materijalno“.
Početkom 2019. Vašington je najavio jednostrano povlačenje iz Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa, optužujući Rusiju za njegovo kontinuirano kršenje. Moskva odbacuje sve optužbe. Sporazum je prestao da važi 2. avgusta 2019. godine.
Predsednik Rusije Vladimir Putin kasnije je dao novu inicijativu za rešavanje situacije sa rastućim tenzijama u Evropi nakon povlačenja SAD iz ovog Sporazuma. On je, između ostalog, rekao da je Moskva spremna dobrovoljno da ne rasporedi rakete 9M729 na evropskom delu Rusije, ali u uslovima recipročnih koraka NATO-a. Takođe je predložio Alijansi da se testiraju sistemi „Edžis ašor“ sa lanserima Mk-41 u bazama u Evropi i 9M729 u objektima u Kalinjingradu.
Na samitu NATO-a održanom u junu, učesnici su izjavili da ne smatraju prihvatljivim predlog Rusije o moratorijumu na razmeštanje raketa srednjeg i kratkog dometa u Evropi nakon raskida odgovarajućeg sporazuma.