Kome Turska šalje poruku: Bosna i Srbija im „susedi“, a „osvajaju“ do Sibira i duboko u Kinu

Mapa turskog sveta koju je političar desničarske orijentacije Devlet Bahčeli poklonio turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu, možda bi mogla da se protumači kao folklorno podsećanje na slavnu istoriju gospodara sa Bosfora da upadljivo ne bune dve stvari.

Prvo, na mapi su se pored zemalja bivšeg SSSR-a našli i deo juga Rusije, istočni Sibir, Balkan, Sinđang Ujgurski, autonomni region Kine, deo teritorije Mongolije, Iran...

I drugo, fotografija na kojoj Erdogan prima mapu je, slučajno ili ne, osvanula na Tviter nalogu Bahčelijeve Partije nacionalnog pokreta Turske, tek koji dan posle proklamovanja ciljeva Organizacije turanskih država, u kojoj su mnogi prepoznali ambicije stvaranja Velikog Turana.

Da li ovom mapom Ankara šalje poruku svetu ili svom biračkom telu, te mogu li se nastojanja Turske da integriše turkofoni svet definisati kao „partnerstvo civilizacija“, ili iza njih stoje i teritorijalne aspiracije, razgovaramo sa Vojislavom Lalićem, nekadašnjim dopisnikom Tanjuga iz Ankare.

_{Bahčelijevi desničarski ispadi}

Ovaj „incident“ sa mapom, po njegovom mišljenju, više je izraz Bahčelijevih stavova, nego spremnosti Erdogana da maše crvenom rukavicom pred očima sveta.

„Reč je o poznatom desničarskom političaru koji slovi za ekstremnog nacionalistu. Iako njegova partija jeste u koaliciji sa vodećom partijom predsednika Erdogana, njegove često provokativne izjave treba primiti, ipak, sa rezervom. Istina, mnogi posmatrači u ovom darivanju mape prepoznaju i dogovor sa predsednikom Erdoganom, koji na ovaj način osluškuje kakve su reakcije drugih zemalja, ali i biračkog tela Turske.“

Erdogan je, podseća Vojislav Lalić, pre 20 godina došao na vlast sa velikim ambicijama kojih se ni danas nije odrekao, ali kao zreo političar koji je u međuvremenu stekao iskustvo, on ipak ne istrčava sa takvim izazovima.

„Po dolasku Erdogana na vlast govorilo se o bliskoj saradnji sa susednim zemljama, pri čemu su se u susedne ubrajale one zemlje koje su nekada ulazile u sastav Osmanskog carstva. Uostalom, podsetiću da je on u Prizrenu ne slučajno rekao da je Kosovo Turska, a Turska Kosovo. Takođe, u Ankari se i danas stavlja znak jednakosti između Sarajeva i Istanbula i ne treba da čudi što je Alija Izetbegović celu Bosnu ostavio u amanet Erdoganu.“

_{Mapa u funkciji predizborne kampanje}

Ipak, ovo insistiranje na turskom svetu ima u ovom trenutku i drugu funkciju, a to je, ocenjuje Lalić, ispitivanje javnog mnjenja u Turskoj.

„Nije slučajno da se sada pojavila mapa turskog sveta. U poslednje vreme u turskoj štampi mogu da se vide slične izjave koje imaju veze sa činjenicom da Turska, iako ima još godinu i po dana do predsedničkih i parlamentarnih izbora, ulazi u predizbornu kampanju. U Turskoj i dalje ima dosta radikalnih nacionalista koji ne mogu da se oslobode slavne prošlosti i kada Bahčeli kaže da će Turska zauzeti i deo Rusije, on tim ljudima šalje poruku koliko je Turska postala moćna“, kaže Lalić, podsećajući da je Erdogan na poslednjim lokalnim izborima izgubio tri najveća grada, Istanbul, Izmir i Ankaru.

_{Turska - od kineskog zida do Jadrana}

Objašnjavajući vezu između mape turskog sveta sa prošlonedeljnim sastankom Saveta za saradnju država turanskog govornog područja preimenovanog u Organizaciju turanskih država, Lalić kaže da ambicije o nekakvoj Turskoj od kineskog zida do Jadrana nisu prestale.

„Na ovom sastanku učestvovale su bivše sovjetske republike koje su u međuvremenu stekle nezavisnost. Po sticanju nezavisnosti raspadom SSSR-a, Turska je naivno verovala da će lako osvojiti prostor i da će u njemu voditi glavnu reč. Ipak su u Ankari u međuvremenu shvatili da su koreni zajedničkog života u SSSR-u ipak toliko duboki, da to ne može da ide lako i brzo. Na sastanku u Istanbulu, sem promene naziva, istaknut je značaj ekonomske saradnje, koja, moramo znati, ne isključuje i druge oblike saradnje. Uostalom, u sukobima između Azerbejdžana i Jermenije oko Nagorno-Karabaha glavnu ulogu je igrala Ankara, a ne zaboravimo ni da je odnos prema Sinđangu u Kini u jednom trenutku rezultirao političkim sukobima sa Pekingom.“

_{Ankara zna da je Srbija nezaobilazan faktor}

Na pitanje da li je Turska 2021. bliža ili dalja Turskoj iz 2010, kada je Ahmet Dautoglu usred Sarajeva Bošnjacima obećavao integraciju Balkana, Lalić odgovara, miljama dalje.

„Turska je shvatila da se neke stvari ne mogu promeniti. Kada je Dautoglu to izjavio, Turska je imala nategnute odnose sa Srbijom, odnosno, nije imala dobre odnose kakve ima sada. Erdogan je kao političar očigledno u međuvremenu sazreo i shvatio da ne može biti prisutan na Balkanu ako zaobiđe Srbiju kao važan faktor.“

Neke stvari su se promenile, zaključuje Lalić, ali žal za prošlošću i dalje postoji.