„Počnimo od toga šta se dešava na jermensko-azerbejdžanskoj granici, a to se ne dešava tek tako, po principu: ‘Ustali smo i rešili smo da malo ratujemo’. Ovo je element u nizu sveobuhvatnih mera koje imaju za cilj stvaranje takve situacije oko Rusije i njeno uvlačenje u otvoreni oružani sukob, ne bi li se on završio porazom Rusije“, ocenjuje ekspert.
Sivkov ukazuje na tenzije u blizini ruskih granica. Trenutno ima više mogućih žarišta: poljsko-beloruska granica, Crno more i Ukrajina.
„U Poljskoj se pod maskom borbe sa migrantima stvaraju tenkovske divizije. Amerikanci prebacuju oružje sa grčkih aerodroma u Rumuniju, dok istovremeno uvežbavaju napade krstarećim protivbrodskim raketama u Crnom moru i dok se Ukrajina sprema za direktnu invaziju u Lugansku i Donjecku republiku. I sada još imamo jermensko-azerbejdžanski sukob“, napomenuo je Sivkov, komentarišući novu eskalaciju na granici Jermenije i Azerbejdžana, koja se dogodila ove nedelje.
U jeku nove krize, Rusija se još jednom pokazala kao faktor stabilnosti, pošto je ugasila plamen koji je počeo da zahvata kavkasko bure baruta. Bila su dovoljna samo dva poziva ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua da se konflikt između Jermenije i Azerbejdžana smiri. Borbe su obustavljene nakon što je ruski ministar odbrane razgovarao telefonom sa kolegama dve zemlje, a situacija na granici se stabilizovala. Međutim, obe strane su pretrpele gubitke i međusobno se optužuju za ono što se dogodilo.
Rešenje u pregovorima, a ne u oružju
Sivkov ističe da postoji jasna tendencija — sve je usmereno na paralisanje ruskih oružanih snaga u svim strateškim pravcima.
„Rat između Jermenije i Azerbejdžana je potpuno neprihvatljiv za Rusiju, jer ako on počne i Azerbejdžan napadne Jermeniju, Rusija će se naći u teškom položaju...“, ocenjuje Sivkov.
Kako kaže, ako bi Azerbejdžan izvršio invaziju na teritoriju Jermenije i započeo pravi rat, Rusija bi, prema Ugovoru o kolektivnoj bezbednosti, morala da stane u odbranu Jermenije.
„Ili će, nasuprot tome, morati da odbije ispunjavanje svojih obaveza koje ima prema Jermeniji po ODKB ugovoru i izgubiće obraz i političku težinu u svetu. A, ako se umeša u sukob koji bi podrazumevao invaziju na Azerbejdžan i poraz azerbejdžanske vojske, to bi značilo gubitak Azerbejdžana i mogući rat sa Turskom, a kao rezultat toga tamo će ući Zapad i Azerbejdžan će se pretvoriti u drugu Gruziju“, objašnjava Sivkov.
Ekspert smatra da se ovo što se sada događa, dešava pod pritiskom sa strane na predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva.
„Sâm Alijev nema razloga da preduzima takve akcije. Pašinjan se takođe poigrava — ima priliku da se obrati ODKB-u, ali se umesto toga okreće direktno Rusiji. Ako bi se obratio ODKB-u, ODKB bi mogao da pošalje tamo koalicione trupe i onda bi sve prošlo bez ozbiljnog sukoba, ali on se okreće direktno Moskvi, pozivajući se na dogovor iz 1997. o prijateljstvu i saradnji“, kaže Sivkov, aludirajući na bilateralni sporazum Moskve i Jerevana, po kome se Rusija obavezala da će štiti Jermeniju i njen teritorijalni integritet.
Ekspert smatra da iako konačno rešenje zasad nije na vidiku, najbitnije je da se ono traži za pregovaračkim stolom, a ne oružjem.
„Po svemu sudeći, Šojguova intervencija je sprečila razvoj negativnog scenarija. Nadajmo se da neće doći do eskalacije. Ali to će zavisiti od lične sposobnosti lidera ovih zemalja da izdrže ozbiljan pritisak zapadnih zemalja i Turske“, ističe Sivkov.