SRBIJA

„Srpski i sanskrt su nekad bili jedan jezik“: Predstavljen i prvi sanskrtsko-srpski rečnik

Prvi sanskrtsko-srpski rečnik ima fond od 70.000 sanskrtskih reči, od kojih je preko 5.000 srodno sa srpskim jezikom, rekao je danas njegov autor Momir Nikić na promociji rečnika.
Sputnik
Nikić je istakao da je njegov rečnik sa 1.261 stranom u izdanju kuće „Prometej“ bio složen projekat u lingvističkom, leksikografskom, tehničkom i fizičkom pogledu, nalik dugogodišnjem „poslu u rudniku starom 3.500 godina“.
Na promociji u Klubu RTS-a, Nikić je rekao da je u leksikografskom smislu to praktično skup nekoliko rečnika: značenja, morfologije, etimologije, akcenta, izvora za sanskrt, indo-evropskih komparacija, a sadrži i leksikon sanskrtsko-srpskih srodnosti.
„Ovo je prvi klasični rečnik sanskrta na našem jeziku. On je i jedini takve veličine i složenosti na bilo kom slovenskom jeziku. Ima znatno manjih dela proste leksikografske građe, vokabulara i pratećih glosara uz prevode i priručnike…“, naveo je Nikić.
Prema njegovim rečima, naši najbolji lingvisti su zapazili veliku sličnost srpskog i sanskrta, neki su utvrdili da su negde i jednom bili jedan jezik, ali „nije nikada postavljeno pitanje o kom sanskrtu je reč?“
„Naša istraživanja potvrđuju da je srpski najbliži najstarijem sloju – vedskom i prevedskom. Dovoljno je navesti ogromnu bliskost u morfologiji, fleksijama, deklinacijama, konjugacijama, procesima palatalizacije, eufoniji; brojevima, zamenicama, padežima; korenima, sufiksima…“, rekao je Nikić.
On je istakao i ogromnu sličnost „i u leksici o anatomiji čoveka, bojama, prirodnom okruženju, stočarstvu i poljoprivredi, bivstvovanju, terminima srodstva, društvene organizacije, religije i rituala, ratne i vojne terminologije“.
„U fondu od nekih 70.000 sanskrtskih reči naznačili smo preko 5.000 srodnih. Većinu smo sami konstatovali, ali znatan je i deo onih koje su već do sada zapažene“, istakao je autor.
Istorijski sanskritski rukopisi: verski tekst (vrh) i medicinski tekst.
Nikić je diplomirao i magistrirao svetsku književnost i prvi je doktor antropologije na Beogradskom univerzitetu. Angažovan je na polju istorijske antropologije i antropološke lingvistike.
Profesor doktor Miloš Kovačević je istakao da je Nikićev rečnik, kada se govori o mrtvim jezicima, „možda bolji od svih koje imamo na srpskom jeziku, ili bivšem srpskohrvatskom“.
„Ovo je knjiga za sve biblioteke, sve lingvističke katedre i za izučavanje opšte lingvistike na svim fakultetima“, istakao je Kovačević.
Profesor doktor Veljko Brborić je ocenio da je pojava Nikićevog rečnika „važan trenutak u lingvistici Srbije“, jer njima spadamo u red evropskih naroda koji su približili sanskrit čitaocima i istoričarima jezika.
„Ovo pripada kategoriji dvojezičkih rečnika i u kulturno-civilizacijskom smislu će pomoći svima koji se bave srpskim jezikom da vide tu starinu. Siguran sam da će ovo biti početak novih otkrića“, naveo je Brborić.
Ambasador Indije Sandživ Kohli izrazio je duboku zahvalnost Nikiću na rečniku, istakavši da je za taj posao bio potreban „čovek velikog intelekta, nepokolebive upornosti i posvećenosti i jake želje da istraži neistraženo“.
„Sanskrt je za nas u Indiji sveti jezik. To je jezik stare indijske filozofije, klasične i duhovne misli“, istakao je Kohli.
Nepoznata istorija: Malo poznate činjenice o Srbima i Srbiji
Komentar