Sve je počelo kao intelektualna rasprava profesora Džordžija Instituta za tehnologiju i studenata, da li zlikovac Tanos iz filma „Osvetnici: Rat beskraja“ može da jednim pokretom ruke uništi pola sveta, kako je prikazano u filmu.
Naučnici su izmerili brzinu tog pokreta, pucketanja prstima, i došli do neočekivanog rezultata. Otkrili su da je pucketanje prstima najbrži ikad izmeren pokret ljudskog tela, ali i da, zbog zakona fizike, Tanos ne bi mogao da na taj način uništi polovinu čovečanstva, bar ne kada nosi svoju rukavicu beskonačnosti.
Prema rezultatima merenja, objavljenim u naučnom časopisu „Žurnal Kraljevskog društva“, maksimalna rotaciona brzina pucketanja prstima je 7.800 stepeni u sekundi, dok je maksimalno rotaciono ubrzanje čak 1,6 miliona stepeni u sekundi na kvadrat, što je tri puta brže nego pokret rukom profesionalnog igrača bejzbola kada izbacuje lopticu, piše „Lajvsajens“.
„Kada sam video podatke, skočio sam iz stolice. Pucketanje prstima traje samo sedam milisekundi, što je 20 puta brže nego treptaj oka, koji traje 150 milisekundi“, kazao je Sad Baml sa Džordžija Instituta za tehnologiju.
Tim naučnika analizirao je veliki broj pokreta rukom prilikom pucketanja prstima, a kako bi došli do saznanja da li je Tanos mogao da učini smrtonosni pokret, merili su i brzinu kada je rukavica od različitih materijala na ruci.
Istražujući ovu temu, koristili su i matematičke modele te došli do saznanja da je glavni činilac u tom pokretu trenje.
U njihovoj studiji se navodi da pucketanje prstima funkcioniše tako što se mišići ruke koriste kao „motor“ koji daje potencijalnu energiju tetivama i mišićima prstiju i ruke koji se ponašaju poput opruge. Ta potencijalna energija oslobađa se i stvara neverovatno ubrzanje pucketanja. Trenje između palca i srednjeg prsta ima odlučujuću ulogu i sprečava razdvajanje ta dva prsta. Kada se nakupi dovoljno energije, ona nadvlada trenje dva prsta i stvara se pucketanje prstima. Da bi se to dogodilo, potreban je tačno određen nivo trenja i energije. Ukoliko ga ima premalo, energija ostaje u tetivama, a ukoliko ga je previše, stvara se toplota.
Kada se prsti prekriju određenim materijalima, kao što su gumene rukavice, trenje je preveliko, pa nema pucketanja, već se energija rasipa kao toplota. Čvrsti materijali, poput metala, takođe ne dozvoljava mogućnost pucketanja, jer trenje dve površine nije dovoljno.
Ovo naučno istraživanje, smatraju njegovi autori, može poslužiti i kao model za razumevanje biomehaničkog ponašanja drugih vrsta, kao što su načini na koje mravi ili termiti skladište energiju potrebnu za pokretanje njihove donje vilice. Takođe, može poslužiti i pri dizajnu visokotehnoloških proteza ruku.