Žalbom od Apelacionog veća Specijalizovanih veća Kosova (SVK) traže da utvrdi da je istekao mandat tog suda, kao i da su povređena Tačijeva prava "toliko da bi nastavak procesa protiv njega fundamentalno narušio smisao vođenja ovog postupka".
Pored ostalog u žalbi, napisanoj na 20 strana, branioci su naveli da taj sud (SVK) ne ispunjava zahteve iz Evropske konvencije o ljudskim pravima, jer nije nezavisan i nepristrasan.
"Odbrana tvrdi da je Zakon o SVK (koji je izglasala skupština u Prištini) stvorio ono što u praksi važi za vanredni sud i da SVK ne ispunjava garancije nezavisnosti i nepristrasnosti, jer Zakon o ne predviđa adekvatna pravila u pogledu sastava i načina imenovanja njegovih članova, dužinu radnog staža, razloge za izuzeće, odbijanje i razrešenje njegovih članova", navodi se u podnesku Tačijeve odbrane.
Drugi osnov žalbe tiče se prava na suđenje u razumnom roku,a za koji tvrde da ga nema jer je Tači navodno pod sumnjom još od 7. januara 2011. godine kada je objavljen izveštaj Specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o trgovini ljudskim organima u južnoj srpskoj pokrajini.
Branioci dalje negoduju što je Martijev izveštaj uključen kao "temeljni dokument tog suda" jer se, kako tvrde, na taj način Tačiju krši pretpostavka nevinosti.
U izveštaju je, pored ostalog, Marti osudio „monstruozne zločine”, izrazio „osećaj moralnog besa” čitajući izveštaje o Tačiju kao "ključnom igraču u kosovskoj mafijaškoj strukturi organizovanog kriminala, podsećaju Tačijevi advokati. Dalje dodaju da se u, za njih spornom izveštaju Dika Martija, navodi da su 'izvori iz prve ruke' verodostojno ukazali na Tačija i druge članove njegovog najužeg kruga, da su oni naredili, a u nekim slučajevima i lično nadgledali, atentate, pritvore, premlaćivanja i ispitivanja". Tačijevi advokati na kraju su ponovili i raniju tvrdnju da je prema Ustavu Kosova mandat tom sudu istekao 3. avgusta 2020. godine, što bi značilo da ona uopšte ne mogu da rade niti da bilo kome sude.
"Nalaz sudije da privremeni mandat suda i tužilaštva nije istekao 3. avgusta 2020. godine, zasniva se na nerazumevanju procesa ustavne kontrole kroz koje se procenjuju zakoni i amandmani na Kosovu. Neuzevši u obzir proceduru i pravno dejstvo razmatranja Ustavnog suda, sudija je napravio grešku u primeni prava koja je učinila pogrešnom i njegovu odluku o privremenom mandatu SVK", naveli su advokati.
Osim Tačijevih, žalbe su uložili i branioci druge trojice optuženih u istom slučaju, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija.
Veseljijevi advokati žalili su se zbog kršenja ustavnih prava okrivljenog, dok su Seljimijevi i Krasnićijevi žalbe podneli zbog forme optužnice.
Specijalizovano tužilaštvo Kosova tereti ih da su krivična dela, koja im se stavljaju na teret, izvršena u periodu najkasnije od marta 1998. do septembra 1999. na više mesta na Kosovu, kao i u Kukešu i Čahanu, u severnoj Albaniji.
Ta dela su izvršili pripadnici OVK protiv stotina civila i lica koja nisu bili aktivni učesnici u neprijateljstvima.
U optužnici se navodi da Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići snose individualnu krivičnu odgovornost, prema različitim oblicima krivične odgovornosti za krivična dela izvršena u kontekstu nemeđunarodnog oružanog sukoba na Kosovu, koja su bila deo raširenog i sistematskog napada protiv lica za koje se sumnjalo da su bili protiv OVK, preneo je Tanjug.