Ovaj dnevnički zapis nastao u junu 1876. godine jedan je od citata koji su se našli na izložbi „Peterburg Dostojevskog“ koja je otvorena u Narodnoj biblioteci Srbije.
Poput drugih ruskih realista Srbiju je video poput nekog ideala slobode, kao i borbe za oslobođenje. U “Piščevim zapisima” je pratio stanje Balkanu i kako su tekli Balkanski ratovi. Opisivao je da Srbe doživljava kao oslobodioce od Turaka, kao i oslobodioce Balkana i Evrope.
“Mislim da postoje dve Srbije. Jedna je Srbija viših krugova, ona je nestrpljiva i bez iskustva. Ova Srbija nije još živela istinskim životom, nije još pokazala svoju akciju, ali već strasno mašta o budućnosti. Ova Srbija ima već svoje partije i zna za intrige koje ponekad dobijaju neverovatne razmere. Takve intrige se ne možemo sresti ni u nacijama koje su mnogo starije, veće i kudikamo samostalnije, nego što je Srbija”, napisao je Dostojevski i dodao:
“Međutim, postoji i ona narodna Srbija. Ona jedino Ruse smatra svojim izbaviteljima, svojom braćom. Narodna Srbija ruskog cara gleda kao Sunce, ona voli Ruse i veruje im. Na samom kraju želim reći da neće mnogo vremena proći i javiće se spasonosna reakcija, jer su većina Srba vatrene patriote. Oni će se setiti Rusa koji su život poklonili za njihovu zemlju. Veliki ruski duh će ostaviti svoje tragove u njihovim dušama, a iz ruske krvi koja je prolivena u Srbiji izrašće i srpska slava. I Srbi će se uveriti da je ruska pomoć bila nesebična i da Rusi, ginući za Srbiju, nisu imali nameru da je osvajaju.”
“Međutim, postoji i ona narodna Srbija. Ona jedino Ruse smatra svojim izbaviteljima, svojom braćom. Narodna Srbija ruskog cara gleda kao Sunce, ona voli Ruse i veruje im. Na samom kraju želim reći da neće mnogo vremena proći i javiće se spasonosna reakcija, jer su većina Srba vatrene patriote. Oni će se setiti Rusa koji su život poklonili za njihovu zemlju. Veliki ruski duh će ostaviti svoje tragove u njihovim dušama, a iz ruske krvi koja je prolivena u Srbiji izrašće i srpska slava. I Srbi će se uveriti da je ruska pomoć bila nesebična i da Rusi, ginući za Srbiju, nisu imali nameru da je osvajaju.”
Rusija i svet obeležavaju 200 godna od rođenja ovog velikog pisca.
Prema podacima UNESKO, Dostojevski je danas jedan od najčitanijih pisaca u svetu, čija su dela prevedena na više od 170 jezika.